Ponešto o mojem tati

E, danas mi je neki dan. Ujutro sam se jedva probudila (ne pitajte zašto; nimalo zanimljivo). I onda kad konačno uspijem otvoriti oči, a baš mi se i nije dalo jer mi je bilo baš super onako, i uspijem se dovući do kuhinje i pusti me volja za životom kad se podsjetim na, u malom mozgu pohranjeni, podatak da je kuhinja devastirana nekakvim preuređivanjem koje mi već tjedan dana diže tlak, stavim si grijat vodu za neskafe i onak si pjevušim: "niko mi neće ovaj dan pokvarit....".
Omiljeni musli, kava, novine - i već sam bolje.

Onda mi najdraži tatica upadne u sobu i pita me dal hoću da odemo kupit stolac. Naime, mislim da sam nakon 13.5 godina školovanja zaslužila jedan pošteni stolac. Od postojećeg me već mjesecima bole leđa. Naravno, trebalo mi je rekordnih 5 minuta da se spremim. Ali čemu žurba??? Što se mi ne bi svi prije nego krenemo lijepo posvađali???? Brat, mama, tata i ja. Uvije ista priča. No dobro. Budući da nam je najbliže otić do Peveca ili King krosa (treba nam nekih 10 minuta do tamo), uputimo se u željenom pravcu. I onda tata počne psovat kaj je tak gužva ( a on je jedna od najnestrpljivijih osoba koje znam) i skrene u uličicu koja vodi do njegovog radnog mjesta, tak da smo se vozili po samo njemu znanim putevima i kroz dvorišta poslovnih zgrada.
No dobro. Sva sreća što kava još nije počela kak treba djelovati pa mi je bilo čisto svejedno kaj se on svađa s ne baš informiranim djelatnicima Peveca koji neprestano dijele kontradiktorne informacije. Uglavnom, kupio je kod njih neku bušilicu koja u jamsvenom listu informira kupca o dvogodišnjoj garanciji, na prodajnom mjestu je istaknuta informacija o trogod. jamstvu, a onaj zgodni dečko na tzv. info pultu govori da jamstvo traje jednu godinu. To je fakat pitanje za pravnike. Mislim, ja koja sam iz Trgovačkog prava dobila solidnu trojku, znam da se takvo što ne smije i da je to ponašanje koje svjesno dovodi kupca u zabludu. Ja bi to sve kaznila. A i ti zaposlenici, to je tak sve nekvalificirano (molim da se iznimke ne uvrijede). Prvo ih trebaš svijećom tražiti, a i kad ih nađeš onda ti niš ne znaju reći.
Na kraju smo otišli u Ipercoop i tamo našli jedan super stolac, zapravo fotelju, za mene. Velika, crna, od skaja, s naslonima za ruke, mogu se ljuljat u njoj... ma mrak. Možda mi to bude motivacija za učenje. :)))
E, ali taj šoping s mojim starim je katastrofa. On je tak stalno nervozan i smeta mu gužva. Mislim, ako ti se ne da u gužvu, ne moj ić u šoping u subotu oko jedanaest. A i ima neki čudan sindrom. Ima potrebu hodat tri metra ispred ostatka društva. Hoda ko kauboj i gura ona kolica, a ja hodam iza njega i samo čekam da ih negdje ostavi. Ja stvarno nemam namjeru trčat za njim, a i onaj pod u king krosu je jako sklizak, ili su moje tenesice krive za to, i samo mi treba da se raspadnem tamo. Znalo mu se događat da kad kupujemo stvari u Getrou ili tak negdje da stavi neke stvari u tuđa kolica. :))) Da umreš od smijeha. Ono,ljudi dođu na blagajnu i skuže da imaju nepoznate artikle u kolicima. :)) Al kolko taj čovjek voli frižidere, to nije normalno. Ja mislim da bi on mogao prostudirat svaki komad mesa u malo boljim trgovačkim centrima. Danas je ostavio naočale u autu pa sam mu ja morala čitat kolko košta svaka od onih purisovih salama, šunkerica i kaj ti ja znam čega sve ne.
Al dobar je on. Recimo, kupio mi je danas moj omiljeni Neskafe, al onaj s onom predivnom crvenom Neskafe šalicom. Tak sam si željela tu šalicu :))).
Posvađamo se bar triput dnevno, al još uvijek (kad nismo jaaaako posvađani) imam naviku tati sjest u krilo. Mislim da ću to i s trideset radit. Voli on mene, samo kaj to ponekad pokazuje na neki skroz čudan način. Ima i on briga, ali nekad zna pretjerat.

I tak, zapravo sam htjela napisat skroz drugačiji post, ali eto. Ne idem danas van. Nemam love. Zapravo, štedim. Hoću si kupit neke stvari, pa ono. Sad malo više pazim nego inače. Htjela bi ić malo šljakat, ali trenutno nema posla. Nadam se da će biti posla sad kad dolazi treći operater. Mislim, to mi je nekak logično, budući d aje to usko povezano s ovim što sam ja radila.
Počele su priče o planovima za ljeto, a ja ne znam dal da uopće kaj planiram.
More? Falit će love. I meni i ostalima. Nitko od ljudi iz ekipe nema viksu, tak da nam ostaju solucije unajmljivanja, a to nekad zna biti jako skupo. No... do tada ima još dana...