Posao odrađen,
Trag ljubavi tražiti,
Nije kasno još.

 Da mi je prije palo na pamet možda bi tražio posao u koji bi lakoćom unio više ljubavi i strasti, ali kako to već biva, status i priznanje toliko gode da ne vidiš da može i bolje. Pomalo me razočarala činjenica da mi odlaskom u mirovinu posao uopće ne fali, pa eto, sad, recimo to sjetno i konačno, pod kraj, u dokolici, kao radim dodatno na sebi.

 Nije da mislim da sam nešto loš, ali ne mogu zatvoriti oči pred idejom da je moglo biti i puno bolje, samo da je bilo još malo hrabrosti, možda ludosti ili već nečega u čemu bih više bio svoj. Jedna od najvećih laži koju sam progutao je bila da ništa neće uteći, najmanje posao. Ispostavilo se da je sve nevjerojatno prolazno i da za štošta u životu već jednom više nema neke druge šanse.

 Ali dobro, što je, tu je, uživajmo u čemu već možemo, dok još možemo. Osobno, mir mi postaje gotovo opsesija, pa se eto mirim sa situacijama, ponekom zabludom, činjenicama, ljudima, ... a ponajviše sa sobom samim, napokon.