Independent company®
>komentara: 13
>post čitljiv od: 12:44, 21.04.2006. (petak)
Sleepover
|
Neznam dal znate, al Filip je danas tj. jučer bio spavat kod mene. Bilo je ludo! Uiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!! Moj dan je izgledao ovako: -ujutro: * ne sjećam se... -popodne: * prvo sma bio na ćevapima sa svojim ukućanima. Onda sam otišao na kavu sa Ivom, Andreom i Megi. Bilo je super. Čak je i moja sestrična Ivana svratila (u pratnji 3000 frendica!). Nakon toga je došao Filip pa smo još malo sjedili i kasnije otišli u Alcatraz na stolni. Al prije Alcatraza imam jedno pitanje, tj. dva: 1. zašto se Harmica zove Harmica? (inicirano od Margaretine strane) 2. što je to cuver? (inicirano od Filipove strane) pitali smo mi konobara, al nije imao pojma o čemu pričamo... Da nastavim... Nakon toga smo Filip i ja otišli prema Alcatrazu. Filip si je kupio bon i pizdio jer mu nije htjeo nadoplatit, a zapravo je trebao samo malo pričekat (doh!). Dok se on mučio sa bonom, ja sam vidio jednu zgodnu curu ispred Subwaya, al globalizacija i te spike su me natjerale da skrenem pogled. Ispred Alcatraza smo otišli u onaj metal šop da si piknem bedž od RHCP-a i onda u Alcatraz. Došli smo samo na stolni. I tako smo mi igrali i igrali i onda je došo Alen i on je htio igrat. Prvu smo igrali Alen i ja. Sramota! Sramota! SRAMOTA!! Nikad veća bruka u životu! Sva sreća da je bilo frtalj ljudi u Alcatrazu... Dakle, Alen i ja smo spušili od Filipa 1:6. Kako? Nije to bila neka posebna partija. Trajala je nekih minutu i pol. Utakmica * mjesto: Alcatraz * vrijeme: negdje prije 8 * razlog: želja za stolnim * igrači: Alen, Filip, ja * momčadi: Filip (crveni) vs. Alen i ja (plavi) * trajanje utakmice: cca 1:30 (čitaj:minutu i pol) * krajnji rezultat: 6:1 za crvene iliti za Filipa * broj loptica: 7 * kratki opis: [dijalog: Alen i ja] A: Očeš ti u obranu? I: Ne, ti češ. A: Neću, odi ti. Tak je sigurnije. I: Ne, odi ti. A: $(/)$"%&%)=&?&$%&#$"!#!/$(="!=/!("#% I: Tišina. počinje igra. Filip baca prvu lopticu. Kratka borba, pada prvi gol. 1:0 (za crvene). Nakon tog pada još jedan gol 2:0. Pa onda vraćanje u utakmicu 2:1, i onda spektakularna 4 gola koja su izgledala manje više ovako nekako: Filip baci lopticu, sa peticom pukne naprijed, vrati mu se na trojku i zabije gol. Razlog? Alen si je popravljao frizuru jer nije vidio od kose i svaki put je pustio golmana. OMG OMG OMG!!! [--- K R A J ---] Onda sam ja igrao dvije protiv njih. Neznam kolko je bilo. Još uvjek sam bio pod dojmom tog sramotnog poraza... Mene i sad boli duša... Jednostavno to nikad neću prebolit, šmrc, šmrc.. U 8 smo trebali bit kod Ivo doma, točnije pokupit ju pa onda nekam ić, al mi smo računali na Ivinu točnost (ma znaš da te volim...) pa smo krenuli u 8 i 15 iz Alcatraza. Filip je inače, btw, reko Ivi da dođe u Alcatraz, da ćemo ju tam pričekat, ali, ALI, mi nismo imali više kovanica, pa smo onda odlučili otić po nju. Došli smo do njene zgrade i pozvonili i neko se javio i reko da Ive nema. I sad mi idemo nju zvat a Iva ima sekretaricu: "Halo?...... da, da može, može" a mob joj je u kurcu (još smo kasnije saznali da je i baterija bila prazna). UGLAVNOM, mi smo došli do trga i Iva zove, i kaže da je ona sad išla do Alcatraza i da je sad doma došla. No da skratim, mi smo otišli u Bonn kod stričeka Bonna (interna, interna) i Iva je malo kasnije došla tamo, vidno uznemirena, iako je ona nama rekla da "može, može" :)). I tak smo nas 4 bili tam, ja sjedio u fotelji a ovih troje se guralo na onom dvosjedu (strašno...). Bila je okej muzika tamo, al striček Bonn ju je pretiho puštao. Kasnije smo se pokupili i rekli AJMO NA BILJAR! Filip nije bio oduševljen, ali Iva i ja smo odlučili. Krenusmo i M, a Alen je po cjelom putu od trga do M-a govorio da nejdemo tam, da kaj ćemo tam, da je tam Martina, al mi smo svejedno ušli tek tolko da se uvjerimo da nema mjesta, kao što ga nikad nema. Onda smo rekli da idemo u Ponti, da bi na kraju završili u Alcatrazu na stolnom. Igrali smo dva na dvoje. 1. Alen & ja (plavi) vs. Filip & Iva (crveni) - pobjeda plavih 2. Iva & ja (crveni) vs. Alen & Filip - nerješeno. Šalim se, neznam ko je pobjedio tu, iako mislim da smo mi, al najbitnije je da je Iva spremila nekoliko fenomenalnih golova. Doduše, Filip joj je vidno popuštao u nekim dvojbenim situacijama al to nije bitno. Alen se trudio pa mu je zabila. Bravo Iva! Vidim ogroman potencijal u tebi. Nakon tog fenomenalonog eventa pokupili smo se prema kući. Otpratismo Ivu (doma) i Alena (tramvaj). Došli smo doma, malo gledali spotove od Peppersa, pa otišli večerat, i gledali Seinfielda usput (mjestimično je bilo smješno). Onda smo opet bili na kompu neko kratko vrijeme i na kraju smo otišli u sobu pričat. Prisjetili smo se jako puno stvari iz osnovnjaka i općenito naše mladosti. Pričali smo o CMC-u :)) i o Šalati kakva je nekoć bila kad smo bili limači. Eh, to su bila vremena... Prisjetili smo se do u detalje nekih scena iz osnovne škole i nekih događaja poput Malog Lošinja i sličnih gluposti. Raspravljali smo o našem bivšem razredu i o vječnom i najzabavnijem pitanju: Što bi bilo kad bi bilo? Imamo teoriju da svaka sitnica, koja se možda u sadašnjosti čini sasvim trivijalnom u budućnosti može imat velike posljedice. Ko se ne slaže sa nama više nećemo pričat sa njim. Što se spavanja tiče, da, i najveći pokleknu. Mislim da smo se malo potrudili mogli smo ostat budni, al namjerno smo zaspali. Bili smo budi do negdje 6 sati kad smo standardno zvali ljude da ih probudimo, ali nitko nam se nije javio. NITKO! Prošli put smo zvali ljude sa ljuljački na školskom i svi su nam se javili, a sad ništa... Totalno smo bili razočarani i onda smo otišli spavat. Plan nam je bio fenomenalan kao i uvijek. Mislili smo spavat samo pol sata, jer to je prema znanstvenim istraživanjima kao dobro. Ali, prema našim istraživanjim nama to nikad nije uspjelo. Jednom smo probudili moju tetu koja je bila na drugom kraju kuće, a budilica je stajala pored moje glave. Zaključak je tako prokleto jednostavan-MI IMAMO ZDRAVI SAN I MI SMO KUL! Mislili smo, ovaj put će nam zasigurno uspjeti, navili smo obojica mobitele, stavili ih na najglasnije, smjestili ih pored glava, ali neeeee, nema tog čuda koje bi nas probudilo ako se zainatimo. Ni Isus nas nebi probudio!! A za sve su krivi ljudi koj nam se nisu htjeli javit jer su nas oni bacili u depru. Eto to bi bilo to...  Filip, Iva i Alen pod Ivinim šalom u Bonnu kod stričeka Bonna   za sve slobodne cure koje posječuju ovaj blog, zar nije savršen dečko? Pogledajte samo kako barata narančom na glavi! Ako ga želite javite se na mejl. Cijena povoljna! Hitno! |
