utorak, 10.05.2005.
kažu da kada te muzika udari, ne osjetiš bol.
onda me udari muzikom.
to je sinoć reko onaj mrtvi narator u Ozu.
i skroz je dobro reko.
glazba je oko mene otkad pamtim.
dida je svirao, sestra je svirala, onda su i mene potjerali da moram nešto naučiti.
i svaku lekciju učenja, iz godine u godinu, sam doslovno zalila suzama.
dajte ljudi, pustite me na miru! oću se ići van družit, a ne tu pimplat iz dana u dan!
baka je jedina bila na mojoj strani ( "pustite je na miru! ako neće - neće!"), ali nas i dalje nitko nije doživljavao.
lažu kad kažu da su ujedinjeni glasovi jači.
uglavnom, završili smo nešto, naučili smo nešto.
i to je to.
poslije završetka više nije bilo pimplanja.
bar ne s moje strane.
a danas... baš danas... upravo sada mi to nešto usfalilo.
baš bih pimplala.
nekako je tišina...
:(
otići ću posjetiti didu. možda mi nešto zatambura.
- 15:04 -
Komentari (10) - Isprintaj - #