ponedjeljak, 02.10.2006.
Kako je bilo na Hvaru
Ova je priča napisana prije koju godinu, onako, za privatnu e-mail upotrebu. Otkrio sam je nekidan i ustanovio da funkcionira i općenitije. Pa je evo.
Darko i Tanja su se vratili s godišnjeg, raspakirali i sve kako već ide. Onda je Tanja rekla da se ide naći s Gogom na kavi.
- Dobro - rekao je Darko. - Ja sam se i tako dogovorio s Robertom.
Tanja se našla s Gogom na kavi, naručili su po makjato i mineralnu i onda je Goga upitala, kako se već pristoji, da kako je bilo na moru. Tanja je duboko udahnula i počela:
- Jooj, umrla sam! Prvo smo kod Karlovca čekali četiri sata. Četiri sata! Kolona stoji, po deset minuta se uopće na miče, a neki kreteni onda voze sa strane, preguravaju se, a murja niš', kad se pojave samo i oni prođu sa strane. A onda, u Karlovcu, grozno, micali smo se metar po metar! Metar po metar, kad ti kažem. I onda, kada smo konačno došli do Splita, na trajekt, a da ti ne pričam kakva je gužva za vozit po Splitu gdje svi idu na te trajekte, onda smo opet morali čekati. Priznam, dobro su organizirali, odmah su nas pošlihtali po rivi u dvije kolone i sve to, ali sunce! Sunce je grozno, a ja se nisam usudila od auta jer se nikad ne zna kad se kreće. I onda su u pol pet krenuli i ukrcali neke, ali mi nismo stali, i onda su rekli da će svaki čas doći dopunski trajekt, preko reda. I misliš da je došao? Ma kakvi! Čekali smo na rivi od četiri popodne do deset navečer, po najgorem suncu! Naj-go-rem! Dva smo sata sjedili ukafiću, sve smo gledali kad će se trajekt pojaviti, ali ništa! Onda smo u sedam otišli na rivu, jer je po redu vožnje trebao krenuti u osam, ali ti trajekta nije bilo do devet! To ti je bil' onaj isti što je otišao u pet, dva sata tamo, dva sata natrag i u devet je tek bio u Splitu! I onda sat vremena da se ukrcamo i tako smo krenuli tek u deset! A na Hvaru … Grozno! Meni ti je najgora stvar voziti po noći u nepoznatom gradu. I kako je bila ponoć kad smo stigli, što sam drugo mogla? Kilometrima smo tražili Vrbosku, krivo smo dvaput skrenuli i konačno, ajde, konačno smo našli Vrbosku. I nazovem ti ja žensku na mobitel i ona izađe na cestu da nam pokaže gdje je apartman i tako mi dođemo … Ali, taj apartman! Ja sam napisala pismo Generalturistu, ne mogu oni meni tako, ipak ja prečesto s njima putujem! Taj apartman, mislim, to je sve u redu, okej je apartman, mogu ja tu preživjeti, ali to nije apartman koji je bio u katalogu! Ja sam mjesec i pol dana vrtjela kataloge i birala i pisalo je da je na osami, da je plaža direktno ispod i da su to novi apartmani, ali ništa od toga. To možda je obnovljeno, ali je to stara zgrada, usred apartmanskog naselja, djeca vrište, automobili prolaze, narodnjaci trešte, a kupati … Kupati se ti možeš ispod, imaš parsto metara za spustiti se, ali to su stijene, a ako hoćeš zapravo se kupati onda moraš autom sve naokolo, pola sata, da ti ne pričam kako je teško naći parkiranje poslijepodne, dvadeset minuta smo se vrtjeli i na kraju sam stala ispred nudističkog kampa kad mi dođe neki Švabo da on ima brod i da je sad platio i ide, a ne može s brodom izaći ako sam mu ja tu parkirana. I onda ja odem još petsto metara dalje, a kad sam se vratila misliš da nije neko drugi tamo se parkirao? Daj me nemoj … A vrijeme? Tri dana za redom kišurina je padala, sjećaš se kako je nekad bilo da ako dva dana pada da ti daju besplatni apartman, toga naravno više nema, i samo smo sjedili u sobi, a ono lijevalo da je to grozno i …
Goga je sve to slušala sa zanimanjem i sućutno kimala, ubacujući ponekad komentare, kako je već red:
- Ma nemoj? - govorila je. - Baš grozno! Ja to ne bih izdržala! Tri dana? Užas!
Za to vrijeme, Darko se našao s Robertom na kavi.
- Kako je bilo na Hvaru? - pitao je Robert, reda radi.
- Dobro - rekao je Darko.
02.10.2006. u 10:12 •
3 Komentara •
Print •
#