nećublog

Nisam još počela plesti dolje najavljenu mrežu, ali paukovim se nitima itekako bavim, onim pravim, fino rasprostrtim po zakutcima moje vrbničke starine, onim pravim, na koje sam alergična i od čijeg se dodira osipam...
I, ne bih se ni sjetila napisati štogod da nisam u ovo burovito veče prikopčala dobar stari dial-up i prošvrljala po fejsbuku, majspejsu i blogovima onih najznanijih, koji nisu u 50 najpopularnijih, niti u 50 najčitanijih, ali meni ipak najzanimljivijih...I, jasno, otvaranje čekam po par minuta...ah, strpljiva sam ja...od surfanja uz glazbu ni spomena, pretežak je to zadatak ovoj vezi...od skakanja i preskakanja nema ništa, uredno odčekaj svaku stranicu pa onda dalje...Kako se čovjek lako nauči na brže i bolje! Živio adsl, pa makar i t-comov!
U Vrbniku? Nirvana! Moja ravnoteža i unutarnji sklad...Usprkos potpuno poremećenoj kućnoj ravnoteži, zbrci i neredu zbog davno poduzetih radova, nezavršenih do početka godišnjeg i ostavljenih za jesen. Ima vremena, sad se treba opustiti i uživati u trenutku kako dođe...Puno čavrljanja, neobaveznog usputnog druženja, planiranja nekih događanja, pretresanja onog što se već dogodilo, najbolja žlahtina iz konobe našeg susjeda, kava na placi. Kajić je spreman, nek bura padne pa put Počernica...najljepše plaže na cijeloj kugli i šire. Ove ću godine dati mu i ime! Anž nek se zove!