MALOUMNOST JE bila U TRENDU, sada je smisao života

YO YO madafaka
drogiram se ko stara baka
tablete igle dop YO DOP
jurim autom po gradu i nestajem na stop
pogledaš me krivo YYYO
kad popijem pivo
ubijem te Ya-a
a a a a aaa
imam zlato oko sebe
jebem tebe jebem sebe
jebem staro jebe bebe
jebem živo jebem ono ne
jebem pse i majmune
YO!
imam svoj Geng, Yo
zove se Gazim te Pičk-o
Upucat ću te pištoljem-o
iz jurećeg auta-o
umrijet ćeš kurv-o
glupi ste ku-ra-c-o
argh argh argh argh
jebem ti mater-u
pušite mi piš-u
sve ću vas ubit-u
koj vam je kurac-u
šećem se po glavnom park-u
sa zapaljenom cigaretom-u
sve me pičke oče, skote-u
ja ih jebem stalno-u
alkohola isto volim
kad se drogom ja razorim
oči širom otvorim
onda u njih špicu uštrcam-orim
jučer sam istuko lika-orim
šakom sam ga-orim
plako je-orim
ko pička-orim
kad i pička-orim
je-orim
YO!



Ovo u kombiju smo ja i moj geng 'Gazim te pičk-o'. a ovo su svi ostali ljudi na svijetu koje smo poubijali ko zečeve. jebote.
onda ja brejkam na tralala koustu.
onda je ovo prikazan naš grafit, velik 1001 sa 10 koji se nalazi na bjeloj kući u madafaka vašingtonu, jebote. na njemu piše GENGSTA. GENGSTA 4EVER!

Vidio sam da postoji blogspremnik. Detaljno su objasnili kako se aploudaju stvari, ali ja ih ne razumijem. Ma budem ja to već nekako shvatio. Ako se uspijem aploudat, aploudajte se i vi, pa se nađemo u blogspremniku. Možda napravimo neki hepening. Mogao bi sjest i neki roštilj. Svako neka donese svoju mesinu ili ćemo dati zajedno svi novce, pa kupiti raznoga mesa, pive, patliđana i ostalog povrća za vegetarijance. Sve. Probat ću stupit u kontakt sa nekom poznatom, estradnom, osobom i probat ću ju nagovorit da se aplouda pa da imamo i žive svirke lajv . Možda se i televizija aplouda pa ćemo i mi, poput snimki maturalnih i vjenčanja, imati snimku naše 'Aploštiljade'.

U budućnosti, bi mogli aploudati sve pozitivne stvari iz današnjeg života i preseliti se u blogspremnik. Na primjer: aploudamo cigarete, ne aploudamo rak; aploudamo alkohol, ne aploudamo cirozu; apoludamo policajca, ne aploudamo mu kolegu; aploudamo ribu, ne aploudamo kosti; aploudamo dvije karmenadle, ne aploudamo samo jednu; aploudamo turbofolk, ne aploudamo si pužnicu uha; aploudamo seks, ne aploudamo neželjenu trudnoću i spolno prenosive bolesti. Ako nam se nešto, ne daj bože, dogodi, npr. slomimo nogu u potkoljenici na 44 mjesta, samo zamolimo nekog da nam aplouda novo, npr. nogu.

Para Globalización!

- Gdje je?
- 'ko?
- Pa votka!
- Kud kurca ja znam! Nisam ti ja ured za izgubljeno i nađeno!
- Daj me nemoj jebat, pa tu je bila. Prije pet minuta sam je tu vidio. Mislim…ma ne, ali ipak… ma ne, ne, ne može nitko tak brzo…a možda? Čuj!
- A?
- Jel može ne'ko popit cijelu votku za 5 minuta?
- Čist sumnjam! Al sam čuo da je jednom neki Rus popio dve votke za sedam minuta.
- Koj Rus? Jel Super Mario?
- Koj'? jel Bros misliš?
- Da, Bros!
- Pa, on ti nije Rus, idiote!
- A jel je onda Lujđi Rus?
- Ma, ti si Rus!
- Nisam ja Rus, jebote lunapark, samo mi je tata Rus!
- A-ha. A jel bi ti htio pit votku iz šešira?
- Sombrera?
- Da!
- Pa, baš i ne, ja bi rađe iz šljema…
- Da, da i to iz šljema od mog tate, njemu su ti za šljem one lopte za pilates rezali po pola i stavljali mu na glavu, kad je imao vel'ku glavu k'o…k'o…k'o šta ti ja znam šta!
- E, pa da. Iz tog bi i ja htio pit. No, daj mi reci, kak' se zove, e da, e jel znaš da ti je moj jedan prijatelj skočio iz aviona i čim je skočio…slušaš?
- Da!
- E, čim je skočio, ruksak s padobranom mu se zapetljo u propeler i podero ruksak, e, ku'iš, al lik im'o sreće, jebote, u torbi nije bilo padobrana, nego sam neke konzerve sardina, neke paštete i još neke pizdarije…
- Kak'e je sad lik tu im'o sreće?
- Pa, jebote, znaš ti kolko dođe padobran!
- He-he. A šta je bilo s likom?
- Ne znam. Čuo sam da je pao u neki zoološki vrt u kavez s tigrovima.
- A sad ga lažeš, je'ote, pa kavez s tigrovima je zatvoren i odozgo!
- Nije!
- Je!
- Nije!
- Pa, je! Kad ti kažem!
- Nije!
- Je!
(U to ulazi mladić, kratke crne kose i zelenih očiju s votkom u rukama u prostoriju i prekida svađu.)
- Jel imate upaljač? – upita mladić s votkom u rukama.
- Ne – odgovoriše obojica.
(Mladić s votkom napušta prostoriju)
- Daj, gdje smo stali?
- U govno. He-he. Ma ne'am pojma?
- Svejedno. E šta si ti bio u maškarama?
- Bio sam lovac iz onog crtića s onim zecom!
- Aha. Onaj zeleni s puškom?
- Da!
- Otkud ti puška?
- Nije bila prava, napravio mi susjed od drveta!
- Onaj susjed koji živi kuću do tebe s lijeve strane?
- Ne taj! Onaj desno!
- Aha. On stvarno jebeno zna s drvetom. Vidio sam neku njegovu izložbu drvenih ptica močvarica koju je imao u tehničkom muzeju. Lik je stvarno jeben!
- Aha. Bio je i na televizoru.
- Kojem? Quadro?
- Mislim da ne. Pa, rek'o mi je da na HRT-u.
- Aha.
- E!
- A?
- Znaš šta sam čuo?
- Ne?
- Čuo sam da u onoj knjizi ona dvojicu koja sam blebeću neka sranja ne dočekaju, na kraju, onog nekog lika. Nekog G…G…
- Grašu?
- Ma ne! Onog G…G…pa kak' se zove, majku mu…
- Gibonnija?
- Nee! Onog Ga…Go…, da Go…Go…nešt', u kurac…
- Gorana Karana?
- Ma ne! A tak sve'dno. K'o ga jebe! Al kuži ovo, dva lika čekaju, seru neka sranja i čekaju i čekaju, a zakurac.
- Kreteni!
- Idioti!
- Mamlazi!
- Ma jeb'o ja njih u usta goveđa.
- E! Znaš onaj lik koj' maloprije bio tu?
- Onaj koj' žic'o upaljač?
- Da on! Daj se probaj sjetit jel je on im'o votku u rukama…
- Ček' sam malo!(razmišlja pet minuta,), zatim reče: - Mislim da je im'o!
- Daj 'ajmo ga nać'.
- 'Ajd! Al, kak' se on zove?
- Ne'am pojma, pa mislio sam da ga ti znaš!
- Ne! 'Ajmo vikat imena koja se sjetimo, pa će se on možda odazvat!
- 's ti lud, je'ote, znaš ti koliko ima različitih imena?
- Ne, kol'ko?
- Pa sigurno jedno milijun!
- Ma, kurac!
- Da! Čit'o sam u nekim novinama!
- Jebote!
- Jel bi ti htio radit k'o novinar?
- Da, al' sam' u nekom časopisu gdje se opisuje kompjuter, životinje, hard diskovi i ta sranja.
- Ja isto, sam bi ja rađe radio u nekom znanstvenom časopisu.
- Zašt?
- Pa znao bi puno stvari, znao bi puno sranja koja se događaju, dobiv'o bi nagrade i tak.
- To bi bio jeben pos'o, jebote. A otkud ti ideja?
- Prijatelj mi radi u nekom tak'om časopisu. Putuje, ti, puno po svijetu, pametan je…ma zakon.
(Na ulici se začu glasno viiiiiiijuuuuu)
- 'es vidio ovo?
- Šta?
- Lik proletio kroz crveno i skoro se spičko, baba prelazila cestu i brzina je odbacila na drugu stranu ceste!
- Jel' to tvoja baba?
- Neznam! Ček' sam malo da metnem naočale. (metne naočale, naviri se preko ograde balkona i gleda, gleda, skida naočale, trči u susjednu sobu i uzima dalekozor, gleda), zatim reče: - isuste daj pogledaj ovo, molim te!
(drugi lik uzima dalekozor, gleda, gleda), pa reče: - jel to…
- Da on je!
- Onaj peder koji je doš'o žicat vatre?
- Da on. Al' nema votke kraj njega ni kod njega.
- Pa, jel ti se da tamo otić' pogledat?
- Ne!
- Ni meni! K'o ih jebe!?
- Kurac!

Dragi dr.Kadžija ovim ti se putem javno ispričavam jer nisam mogao smoći vremena pod ovim praznicima da bismo otišli na pivo. Naime, nije da ja ne želim ili, ne daj bože, da ja neću ići s tobom na pivo, nego moram, najkasnije, u ovaj utorak predati maturalni rad, a ja sam ga tek nedugo počeo čitati i ispisivati važne podatke. Molim te da mi uvažiš ovu javnu ispriku i da mi uveličaš prvomajsku proslavu, koju bismo mogli posjetiti, otići na grah pa zatim na pivu/e.
Unaprijed hvala!

Ekspresni vlak za Pariz:
Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz,
polazi sa četrnaestog kolosijeka, drugi peron lijevo.
Ponavljam, ekspresni vlak za Pariz:
Pula, Trst, Milano, Torino, Grenobl, Pariz,
polazi sa četrnaestog kolosijeka, drugi peron lijevo.

Na stanici u Puli pod vrelim suncem leta,
sam čekao autobus i svirao gi…ne, ne, ne krivo.

Andrej Andrejevič kozakom bješe. On ne bješe običnim kozakom, ne-ne. On je, naime, došao u Kupu, Kupu selo pokraj Letovanića s namjerom da izuči tamošnje običaje i da pojede te jabuke k'o cure. Nosio je ranac i sablju, a ni konj mu ni nije bogzna što, bio je star, šepav, oronuo i smrdljiv, ali je uvijek dao konju mrkvu. Sjeo je na klupu u Kupi, umočio noge u Letovanić i zafućkao, poznati, Radetzky marš, ali u malo drugačijem atonalitetu tako da je to zvučalo poput pjesme in grupe Cigani Ivanovići plus specijalne dionice koje svira Mitar Mirić, glavom i bradom Pašića. Andrejevič je tak znao fućkati po dan dva bez prestanka, samo bi povremeno cuclao kamenčić da dobije sline. Jednog jutra dođu neki osamdesetosmičari i zapucaju na pjevućeg kozaka i skinu mu koju vlas kose sa glave i nazvaše ga Vlasov. Vlasov zamoli obergruppenfuhrera da ga primi k sebi. Jawohl reče obergruppenfuhrer, pa mu reče: ''Du bist nichts, mein Volk ist alles'' i Vlasov ga posluša i krene u rat protiv Majke Rusije.


Andrej se probudio. Sjedio je na kolodvoru i čekao vlak za Beograd. Ušao je u krivi vlak i završio u Kragujevcu. Tamo je kupio novog Punta i otišao s njime kupiti votke. Napio se i zaletio se u kamion gradske čistoće. U kamionu je bio neki mladić koji je od siline sudara pao u nesvijest, hitna je mladića odvezla, identificirala i prijavila tog mladića Ratka Haagu. Andrej je bio heroj.

Ali Andrej je našao… muzika iz Hitchcockova Sajka…na ruci istetovirano 88 i upitao se dali je to sve bio samo san. Što vi mislite?

Kratki rez iz Tajnog dnevnika Regočeve Kosjenke
Kao kakav drevni, drveni brod koji polako plovi plavim morem satkanim od tisuće i tisuće kristalića i odjednom ga proguta neka mračna sila zvana Bermudski trokut, tako sam ja upala u septičku jamu kod bake. Naime, moja se baka zove Emilija Bovarijević i voli primit muškog spolovila kao i Emma Bovary. Jednom prigodom tata mi je pričao da je Gustav bio bakin ljubavnik i da je prema mojoj baki Madame dobila ime. No, da ne skrećem s teme, dragi dnevniče, tako sam ja bila kod moje bake na selu u Trebarjevu Lijevom i igrala sam se s Regočem skrivača. On se, lisac jedan, sakrio na krov kukuružnjaka i zezao me tako što je oponašao, naizmjence, čas ćuka, čas micu. Ja sam se uplašila da mica ne bi popapala ptičicu, pa sam potrčala prema kukuružnjaku i putem upala u septičku jamu. Regoč mi se smijao. Tonula sam i tonula. Vikala sam u pomoć. Dotrčao je striček Stjepan iz susjedna sela, Trebarjeva Desna, i pružio mi ruku i izvukao me iz govana. Onako pokakana tražila sam dedu. Našla sam ga u polju kako ore među (Nož je bio pila. Međunožje bi opila. Međunož, jebi O'Pila!-ubačeno zbog autorova htjenja). Ispričala sam djedu da sam imala noćne more, dnevniče, sanjala sam da me Regoč ljubi, zažmirila sam, a kada sam otvorila oči, šmrc dnevniče, ljubio me Andrija Artuković ili netko vrlo sličan njemu. Djed mi se nasmiješi, pljune ono što je prethodno iskašljao, i reče mi da Djed Mraz, Zec uskršnji, Stribor i Artuković ne postoje. Nasmijala sam se do suza. Prdnula sam. Djed mi se nasmijao, pa je i on, pa sam opet ja, pa on i tako smo se igrali do večere, a pritom ne primijetismo da je upravo kraj nas odjahao Artuković na konju ili konj na Artukoviću, ne znam, dnevniče, jer ih je nemoguće prepoznat, a i susjeda što ih je pozvala na večeru je izgubila naočale.

Dijete i sisa
Mama i tata se vole. Imaju snošaj. 9 mjeseci od snošaja se rodi nešto malo, balavo s nečim malim što visi između lijeve i desne noge. Majka ga doji majčinim mlijekom iz dojki, on spava na majčinim dojkama, majka ga nanaša okolo među dojkama… On voli sise.

Muško od 10-40 godina i sisa
Sisa mu je pokretač svijeta. U školskoj dobi svaki dan bleji u ženske grudi, pokušavajući dotaknuti koju, što mu i uspijeva, pa je sretan. Ide sa razredom na more, nada se da će kojoj prijateljici iz razreda uspjeti skinuti grudnjak i vidjeti tu mitsku SISU golu, uživo i bez cenzure. Uspijeva, pa ostalih 9 dana ljetovanja provede zaključan u wc, onanirajući, masturbirajući, drkajući, prevlačeći majmuna i slično. Nedugo zatim upozna neku žensku, bude s njom i ona mu da da joj poliže bradavicu. 142 iduća dana provede prepričavajući taj događaj prijateljima i opisujući im svaki pokret, kako je lizao sise 5 sati bez prestanka, kako je ona pritom vrištala, urlala i svršila barem 74 puta pri svakom kontaktu njegova jezika s bradavicom, kakvi su oni luzeri, a on neko semibožanstvo seksa. Poslije se oženi nekom ženskom i sada svaki dan spava sa sisom u krevetu, no ne može je neprestano milovati jer, kako kaže, ma to je za luzere, a zapravo mu žena neda, pa svaki put kada ona duboko zaspi, on je uhvati za sisu i ne pušta do jutra, bez obzira što ruka 635 puta utrne i što je 3 litre krvi koncentrirano u valjku volumena cirka 105 cm na treću… On voli sise.

Umirovljenik i sisa
Završio s poslom. Osijedio je. Naborao se. Penis više nema snage za obavljanje fizičkih poslova. No, duboko u sebi je sretan što nije sam nego ima dragu koja ga voli bez obzira na godine. I ona je stara. I one su stare. Jedne večeri, nakon dnevnika, legoše njih dvoje u krevet. On joj ide pomilovati koljena, no ne uhvati koljena nego nešto spužvasto, meko, ljigavo, izorano brazdama, pukotinama… shvatio je što je to sisa… Ustane iz kreveta, izađe iz spavaće sobe i počini trostruko samoubojstvo, kao Sergej… On je volio sise.

Epilog
'ko se sise laća, od sise i pogiba.

Gospodin Andrija Z. je vrlo staložen i uljudan čovjek, nešto kao Majka Terezija, ali je ponekad vrlo razborit i agresivan, kao nešto između Margaret Tatcher i Adolfa Firera. Prvi dojam, upoznavši ga, bio mi je: 'U jebote, koja ljudina' ili ' U jebote, koja ptica', ne sjećam se potpuno, ali znam da sam ostao fasciniram pri našem prvom susretu, bilo njim, bilo dvama vrapčićima koji su spolno općili na središnjem trgu. Našem. Ne mogu vjerovat, kako takve male i plahe životinjice mogu imati takva muda. Pa da, zato ne mogu ni letjet visoko.
Jučer sam sreo Andriju Z. i bogami se promijenio. I fizički i duhovno. Nekako mi djeluje prosvjećenije. Staloženim me pogledom pogleda ravno kroz oči i kaže Om. Ja ga pogledam pogledom zalutalog, plahog, izgubljenog, jednomjesečnog laneta i rečem mu ampermetar. On ni da trepne. I dalje pilji u mene kao rani pubertetlija u playboy. Zažmiri. Zatim opet reče Om, no sada mnogo tiše. Ja prevrnem očima i kažem mu njutn na metar kvadratni. On me pogleda, nekim luđačkim, musolinijevim pogledom i počne govoriti o nekim božanstvima, mantri, smirenju, spokoju. Zažmirio sam i pravio se da ga slušam. Kimao sam glavom kao klipovi u V6 motoru nekog starog Faovea, ne baš periodično. Suzdržavao sam se da ga ne spucam. Nisam se uspio suzdržat. Srušio se na tlo, no nije prestajao pričat. Tepe o nekim askezama, reinkarnacijama, meditacijama, nirvani. Na, ovo zadnje sam skočio kao da sam sjeo na trokraku: ' Ma koj ti kurac, idiote, znaš o Nirvani, jebo te otac koji te napravio takvog blesavog, bolje bi bilo i meni i njemu i tebi i svima da te izdrko u školjku, pička ti materina, pederska' , taman sam ga krenuo tresnut još jednom, kadli se dogodilo nešto nevjerojatno. On, je polebdio dobrih 35 cm od tla. Pobjegao sam kao Ptica Trkačica i počeo razmišljat kao Kojot. Otrčao sam do kuće i uzeo en vaj dženkijz bejzbolsku palicu i krenuo umlatit Andriju. Nisam ga našao. Otišao sam na pivu. Pive.