MALOUMNOST JE bila U TRENDU, sada je smisao života

Danas sam bio s mojom Martinom u šopingu. Prošao sam neprebrojiv broj dućana. Odlučio sam svoje podijeliti doživljaje svoje osobne. Ušao sam u dućan Numero uno. Unutar tog objekta osjećao sam se poput kilometrima od ostalih udaljenog janjića kraj kojeg gori vatra za ražanj. No bilo mi je oke. Imao sam dva svoja problema i bio sam zadubljen u njih. Serkalo mi se i bio sam hiperaktivan. Znao sam da ako se riješim prvog problema da će odma nestati i drugi, a to neželim ni malo, jer tako ću očuvati svoju muškost.
Dućan numero due, tre i kvatro koji je bio na tre katizione (3 etaže). Tamo sam bio zaokupljen svojim problemima i smijao sam se sebi sam ja. Promatrajući ljude oko sebe, došao sam do zaključka da ako kupite dve majice, troje hlača i jednu vestu gratis vam se pripiša. No, ja sam izvan šablona. O, da. Nisam ništa kupio, a dobio sam gratis. Koji su ti prodavači naivni luzeri.
Dućan numera činkve u kojem su millione duchanzione. Tamo, moram priznati, izgubio sam svoju muškost i teško da ćusi ikad više moći pogledat, a kamoli pogladit penis. Naime, shvatio sam da ima puno osoba heterogametnog spola {iliti nosilaca X i Y kromosoma iliti mužjaka homo sapiensa iliti kvazišovinističkih svinja iliti prrrrrrrrrrrrrd hehehehe, (podigne deku) šnjoooooof, uuuuuffffff, hehehehehehehe hahahahahahaha hihihihihihihihihi hohohohohohoho, HU IZ D MEN NAUUU-JA SAM. hehehehehehe, (uzima telefon, zove frenda) Halo! e bok ja sam! e da znaš šta sam sad napravio?! e, stari, looom, jebote, looom, čoeče, nemoš vjerovat, e, strava} koje su pljunuti copy-paste one najgore feminizirane, umišljene, nadrkane, sponzorske, PMS-irane, glupe, iritantne, kokodakajuće, snobovske, bogate, maloumne, kvaziCOOL maloum…ovaj maloljetnice, prostituirajuće, nepušačice, striptizete, ćelave, brkate, bradate, nezdepilirane, neoprane žene, samo što se njima pri pohranjivanju u međuspremniku nadodao jedan štapić koji samo na prvi pogled vuče na muško spolovilo, iako kroz TO vrše malu nuždu, mislim, muški, ti navedeni, gore. Oni u te dućane ulaze s nosom do stropa, egom do stropa, elanom do stropa, a izlaze još sretniji, egoističniji, elastičniji (mislim, puniji još elanom). U dućanima se zadržavaju po 3-4 sata. Migaju si u dućansko ogledalo kada nešto novo probaju. Gledaju, da li im nove naočale pašu na mobitel i dali im nova šminka paše uz košulju. Da li im cipelice pašu uz zurkicu i ine gluposti. Tada su moja dva problema nestala (prvi je nestao sam od sebe, a drugi kao posljedica prvog, što se tiče onog gratisa što sam dobio tj pišanja, pišalo mi se još jače, ali nisam htio ić jer, kao što sam već rekao, nisam penis mogao pogledati u oko nakon onog što su moje oči vidjele) dobio sam nervni napad četvrtog stupnja i odlučio popit vops. Odemo do tamo nekog kafića tj., po hrvatski, kavića. Molim vas jedno veliko ožujsko. – Nažalost nemamo vam velikih, samo od 0,25. – dajte mi onda točenu, bilo koju, samo da je velika. – nažalost, ne držimo točene. U mene je ušao gnjev kakav se ne može opisat, mislio sam,jebotibogmaterijebenojbirtijetinikadnemožešjebenupivupopitjebotipasmajkuuustasmrdljivašugava, a rekao sam – Daj te mi onda makijato i čašu vode.
Dalje na talijanskom neznam brojat pa više neću o tom pisat.
No, znam kako bi ovaj svijet bio bolji za nas muškarčine. Usred svakog dućana, na uzvišenom, bi trebalo sagraditi, stakleni PivvM bar, s velikim pivama i pogledom na naše bolje polovice da ih možemo nadgledat.
P.S. Nasilno me je prisilio da ga moram pogledat, pogladit jer, kako kaže, nesmije on ispaštat za to što su moje oči vidjele. Prisilio me tako što sam se u avtobusu skoro zuriniro po sebi i Krvoju, al stvarno sam skoro umro.