Pokretenimo Hrvatsku!
Već par dana razmišljam šta da pišem u novom postu pa ali ne ide pa ne ide.
Mora da je zato jer sam ovih dana baš nekako, ajmo reć traljava. Jedina svijetla točka bio je onaj blaženi štrajk kojega ja nisam znala iskoristiti. Knjigu niti taknula nisam ali ono najbitnije je da mi se cijelo vrijeme u mislim provlačila ona misao: moram učiti. I ja sam svaki dan govorila: a sutra ću, stignem ja to.
I tako dođe i subota pa sam također htjela odgoditi za nedjelju, jer: hej! Pa ni u ponedjeljak nema škole! No onda navečer čujem da idemo u školu. Da. Pozelenih. Muka mi dođe. I onda skužim: nema više sutra!! Pa ja specijalka u 17 sati popijem dva red bulla u nadi da će mi pomoći naučiti dosadnu bebu. No pogriješih. Od tog učenja nije bilo ništa. A bome ni od spavanja.
Tako da ja do dva sata navečer bijah na netu s Anom i Josipom. I još sam nam dovela Meksikanca kojeg su njih dvoje uspjeli zaplašit hrvatskim jezikom 
Al evo... Ponedjeljak je prošao bez znatnih poteškoća. Pisali smo zadaćnicu. To je jedina stvar što volim raditi ako je već nešt za ocjenu. Pisati. Ja volim pisati, woho! Uvijek da neke fuš teme al ipak se snađem jer nadođe inspiracija. No danas nije bilo tako. Dala je teme da si pucam u bubreg i to me zaista smlavilo. Od tri teme ne zna se koja je gora, bar za mene. I tako dok je više od pola razreda odabralo temu: Budi svoj, ja sam odabrala onu zadnju- Žena-stup obitelji i društva. I prije početka imala sam brdo ideja i navirala je jedna iza druge. No desio se moj čuveni problem: čim krenem pisati sve ispari kao da ih je netko bacio u vjetar. Pa je tako moj sastavak bio, ajmo reć B kvalitete, ne znam kolko ću dobit jer sam sve sfušala al valjd će bit ok
Ali mislim da se štrajk trebao nastaviti. Iz par razloga: da bi se mi učenici još malo izodmarali, i da profesori povećaju plaću jer za taj posao trebaju imati konjske živce i zaista ih malo za to plate. Onda sam čitala mišljenje o štrajku jednoga profesora na medicinskom fakultetu. I zaista, zapanjilo me njegovo mišljenje i stav o svemu tome. Onaj naš/njihov moto: Pokrenimo Hrvatsku! Radije neka se preimenuje u Pokretenimo Hrvatsku! 
Onda ono što me ovih dana zaista začuđuje... Mislim, bilo je i prije prisutno al ovih dana više dolazi do izražaja...
Jako slabo pamtim. Tj. Ne sjećam se skoro ničega. Ni toga što sam jučer jela. Pogledam seriju i čim završi ne mogu ju ni iskomentirati jer odmah zaboravim šta se sve desilo. Pa ljudi misle da ja njih zezam. 
A to se stvarno događa. I jako sam zbunjena zadnjih dana... Ana me nešto pita na msn a ja ne znam odmah odgovorit nego prvo moram podpitanja postavit No analizirah tu zbunjenost i dođoh do zaključka da je za tu kriva zdr. Njega zdravog djeteta koju nisam naučila i samo na to mislim
Ali valjda će i to proć
No, prelazim na malo veseliju temu. One misli o faksu i ne upadanju na njega polako su popustile... Ne znam kako ali... Osjećam se uvjerenije da ću upasti... Da ćemo sve četiri upast... I super je! (biti optimističan, ofkors)
Jedva čekam završiti srednju i krenuti na faks. Al znam jednu stvar: nedostajat će mi srednja. Po tome se razlikuje od osnovne. Osnovnu mrzim
Evo... Mislim da je post dovoljno dugačak... Iako je zbrda zdola al takva sam i ja ovih dana pa nek vas to ne začuđuje.
Savjet: nemojte piti Red Bull poslije podne Nema spavanja
