ponedjeljak, 18.09.2006.
Nova nada (moj roman) - 8. poglavlje
Ljudi, nemojte se ljutit što kasnim sa poglavljem. Nisam imao vremena i žavaca da ga napišem. Dolazi dosta težak dio romana, koji se bliži kraju. Za kraj se još nisam odlučio, da li će biti tragedija, ko u izvornom romanu ili će se sve malo promijenit. Još ću se odlučit. Vi čitajte dalje i nadam se da će vam se svidjet! Na ovom dijelu nisam imao baš nešto mašte. 
8. POGLAVLJE
Sljedeće jutro se zaputim prema Kristalnoj planini. Krenuo sam bez ikakvih rezervi, kao što su hrana i piće. Previše sam bio uzbuđen i znao sam da neće dobro završit. Dolazim pred samo podnožje planine, kad vidim Blue i Faith kako me nervozno čekaju. "Imamo konkurenciju"-reče Blue. "Da, Spade i Mala su već na putu do vrha, a mi se još nismo niti pomakli."-nadoda Faith. Kad sam to ćuo, sve mi je bilo nekako jasnije. "Pa krenimo onda!"-kažem u samouvjerenju. I tako se zaputimo po puteljku, koji vodi sve do vrha. Na vrhu planine je bio sami led, tojest kristal u koji je bio zaglavljen mač koji je u sebi držao svu tu moć za kojom su svi težili. Hodali smo u nadi da ćemo doć do vrha i prestići Spadea i Malu. Odjednom se začuje neki čudan zvuk, pogledam u nebo i vidim kako dva velika zmaja kruže oko planine. Faith: "To su Night dragons i oni su glasnici koji daju znak esu li izazivači uspijeli doći do vrha ili ne." Bili su stvarno prekrasni, kao iz neke bajke. Očarano sam gledao u njih, kad odjedno osjetim jaki udarac u prsa i odletim u kamen. Nisam niti stigao vidjeti o čemu je riječ, doleti i Blue. "Jesi dobro?"-upita me Blue. "Jesam, ali ko je sad ovaj?"-upitam Bluea. Ispred nas su se tukli Faith i ogromno zmajoliko čudovište, koje se zvalo Dark groot. Bilo je dugačko oko 10 metara, a visoko oko 3 metra. Cijeli je bilo kao od kost, ali je imalo kožu. Bio je jako ružan, imao je neka zakržljala krila i dugački rep, koji je na vrhu imao bodlju. Faith ga je gađala nekim činima i nisam uopće znao da je tako vješt borac, zapravo, gledao sam je u čudu. Blue se ustane i izvadi svoja dva mača, zaleti se na Groota, ali ga Groot opali repom i Blue opet završi na podu. Ovaj put je bio red na meni. "Zadržavajte ga, ja ću smislit način da ga se riješimo!"- kažem Faith. Blue ga počne izazivati i izbjegavati njegov rep, dok je Faith smišljala neku novu čaroliju, koja bi ga mogla na sekundu oslijepit. Ali, da bi stvar bila teža, Groot je imao tako sićušne oči da su se jedva vidle na njegovoj glavi. "Faith, požuri s tom čarolijom, neznam kolko ću se moć još igrat s njim!"- reče Blue. "Ok! Kaiser, ovo ćeš trebat brzo napravit, trebat ćeš skočit u visini njegove glave i bacit mu prah u oči."-reče Faith i da mi prah. Sad sam bio stvarno više lud, dotrčim do Blue-a, dok se Groot razmahao svojim repom. Najednom Groot pritisne nogom Faith i krene s glavom prema njoj, da je pojede. Prvo što mi je palo na pamet je da stavim prah na oštricu mača i pogodim Groota posred oka. Tako je i bilo, u zadnji čas bacim mač i pogodim gada u oko. Groot počne zavijati, pusti Faith. Začuje se zvuk motora, kad odjednom na motoru dolaze Spade i Mala i skoče preko Groota i Spade ga posiječe posred glave. Groot padne na pod i pretvori se u prah, jedino što je ostalo od njega, bio je moj mač. "Kaiser, nisi normalan, što se družiš s njima, odi sa nama."-reče Mala. "Nemoj je slušati Kaiser, ona te se samo želi riješiti!"-odgovori Faith. "Uostalom, kako te nije sram bit zaljubljen u tu jadnu vješticu!"-počne izazivati Mala, a Faith krene da će je lupit, no primio sam Faith za ruku i malo je smirio. "Mala idemo, da stignemo prije njih!"-reče Spade i zapute se motorom prema vrhu planine. "Ovo je bilo za dlaku..."-reče Blue. "Dosta priče, krenimo, da ih stignemo!"-kažem timu. I tako nastavimo ubrzanim hodom, kroz narančastu prašinu. Što smo išli dalje, prašina je bila gušća. Nismo ni slutili što je ta prašina i od koga dolazi.
Moj idol 
