KESTENIJADA
Mi živimo u podsljemenskoj zoni, u istoj kući s Bitanginim roditeljima.
Imamo svoj stan na katu, a oni su u prizemlju. Tak da imamo mira, oćemo prat suđe-nećemo, oćemo se svađati (je, ljudi, i mi to radimo!)- nećemo i tak.
Rijetki su oni koji imaju privilegiju živjeti u kući sa više generacija, pobrati iskustva starijih i živjeti u skladu s mladima. Nas je u kući 6 : Deda, Baka ( preko 70), Nećak (26), Potomstvo (uskoro 17) i nas dva u najboljim godinama.
Deda i Baka (velikim slovom jer ih svi u kvartu tak zovu, oni su svima deda i baka) su jaaaaaako dobri ljudi, kak veli meni moja draga mama, ne bi našla bolje ljude ni da sam ih svećom tražila. (a tražila sam samo Bitangu, oni su ko nekaj gratis kaj dobiš, al ne one plastične vure kaj su znali djeliti u prašku, fakat su dobrice od ljudi).
Deda jako voli hodati po šumi, brat gljive, kestene i to. Baka se srdi zakaj on hoda po šumi, jer je bolestan, a ne kuži da ga to održava.
I tak donese Deda hrpu kestena i naprave oni kestenijadu, obogaćenu onim istim moštom kaj smo ga pobrali (mislim grožđe) prije par tjedana.
Pije se izabela (iza čega?), naravno, rubin boja, vijenac, sve kak treba biti.
Hrdamo mi te kestene, žderemo mošt u velikim količinama (mljac) i guštamo ko mali prasci.
Osjećam se ko da pišem zadaćnicu u školi : Jesen u mom gradu…
Princeza
Evo još i jedan stari vic:
Došli s HTV-a snimati uobičajeni radni dan jednog zagorskog seljaka.
-Ispričajte vi nama Joža, kak izgleda vaš radni dan?
-Evo ovak: Jutro se ja i Bara zdignemo, ona skuha kavu, pa si popijemo kavu i trgnemo si saki po jen štamprlek rakijice, a ja neki put i dve.
Onda ja prejdem kravama, kokošima i pajcekima, to počistim, a Bara za to vreme dela fruštuk. Onda si pojedemo fruštuk, pa si popijemo saki deci-dva vina.
Onda si ja zemem kanister vina na traktor i prejdem orat. I tak orem ja, orem, pa si male popijem, pa opet orem, pa si pak male popijem, i dojde vreme za iti doma na ručak. Bara nekaj fino skuha, pa si posle ručka saki popijemo dva-tri deci vina…
-Čekajte malo, Štef, pa mi snimamo emisiju koju budu gledala i mala djeca, dajte malo to drukčije, samo o rakiji i vinu pričate, možda malo kulturnije….
- A hoćete kulturnije?
-Onda bumo ovak:
Jutro, kad se Bara i ja zdignemo, ona skuha kavu, pa si popijemo kavu i saki si pročita po jednu slikovnicu, a ja neki put i dve.
Onda ja prejdem kravama, kokošima i pajcekima, to počistim, a Bara za to vreme dela fruštuk. Onda si pojedemo fruštuk, pa si prečitamo saki jednu malu, tenku knjigicu.
Onda si ja zemem jednu debelu knjigu na traktor i prejdem orat. I tak orem ja, orem, pa si male prečitam, pa opet orem, pa si pak male prečitam, i dojde vreme za iti doma na ručak. Bara nekaj fino skuha, pa si posle ručka saki prečitamo po jednu-dve knjige.
Onda se malo odmorimo, Bara tam nekaj oko kokoših prčka, a ja si prejdem u biblioteku k pajdašima.
A kad tam, puna biblioteka, neki su već tak načitani da čitaju na glas, a neki i popevaju. I tak si mi prečitamo knjigicu-dve-tri i zabavlamo se, dok nas Štef bibliotekar ne stira van : Fajront! Dost ste čitali!
I tak mi stojimo pred bibliotekom, kad se nešče seti da Francek ima tiskaru i v nje finih friških knjiga…
|
