Gubeći razum, na kraju sam izgubila Njega
Dugo svi očekuju post, pa evo pišem ga napokon.. Jedva sam našla lozinku, a ne znam je napamet.. Ovaj će biti kratak i tužan..
Sve se polako raspada, ja, škola, sve oko mene, čak i ono u što sam najviše vjerovala. Osjećam da polako ludim i da mi nema pomoći. Samo bezveze plačem i živciram se, ne mogu se usredotočit na ništa.
Polako mi sve bježi iz ruke, sve što me nekad činilo sretnom, pa čak i on. Joj kako se glupo osjećam, ali moram to ispucati iz sebe, bar na ovom blogu. Bolje i tako nego na drugima. Ako ovo ikad pročita, samo želim da mi oprosti, oprosti za sve...
03.11.2007. | 14:27 | 37 Komentara | Printaj | * |
