Balerinke, očaj, orgazam

31.05.2004., ponedjeljak

Svečano priznajem: I ja sam Blogovisnik! Danas sam se ukupno osam puta spojila na net, a pritom i na Blog... Čak sam si i statistiku posjeta instalirala...(ma dobro ajde, kad ste već navalili, muž je...ok...sramim se, evo...ja nemam pojma o tehničkom dijelu neta i kompjutera. Ja sam više za estetiku.) Konačno mi je stigo Neckermann, došle su moje divne plave i roze balerinke, za 250 kuna (uračunati poštanski troškovi)... Poštar je zazvonio samo jednom, a ja nisam imala love (a kad sam je zadnji put imala :( ), pa mi je ostavio «ceduljicu» da si to fino preuzmem u pošti. A kako je zakoniti imao neki zajebani sastanak u firmi (btw., smanjit će mu plaću jer ih je previše a premalo zarade...buaaaaaaaaaa...kmeeeeeeeeeee, buaaaaaaaaaaa..... :( ), zakasnili smo u poštu 5 minuta... Hej, 5 minutaaaaaaaaaaaaa!!!!!!!!!! Zašto me niste pustili k mojim balerinkama, zašto, o, zaštooooooooooo??????????' :( Kvragu i ja i moje genetsko nasljeđe...imam nogu ka Grgur Ninski...i nigdi osim u Neckermannu (i u rijetkim dućanima, ako ih ubodem na vrime) ne mogu nać svoj broj. Ja sam hendikepirana osoba...i evo sad pred svjedocima svečano obećavam da ću si odrezat veliki prst i ovaj do njega...izrašpat ću ih do kost, jebo im ja mater...) Sutra popodne ja ću konačno vidit svoje balerinke...a ako mi budu male...jooooooooj...na to nisam mislila...ostavit ću onda prste ovakve kakve jesu...i tako ide lito pa ću hodat bosa. Fali mi sexa...al sad već kronično... Ja jednostavno moram doživit orgazam ili će mi kurac narast na čelu pa će mi se svi rugat. Ja moram, moram, moram, doživit orgazam, a nemam kad jer sam postala ovisnik o blogu, a kad se konačno otkopčam, ovaj moj već hrče na kauču...i ne da mi da ga poševim u snu jer onda kasnije ne može zaspat... Eto kakav je to život... Po danu nema sexa jer nemamo di s malim, po noći sam ja na internetu, ili je on na internetu, ili se njemu spava, ili se meni spava, ili se meni ne da (a meni se skoro uvik da :)), ili se njemu ne da...ili ja curim, ili on curi (pardon, glava ga boli), ili, ili, ili...fucking ILI!!! Počet ću čitat horoskop, možda mi zvijezde predvide nekakav sex. Samo da mi se ne desi ono: Zdravlje-zvijezde vam se smiješe Posao-zvijezde vam se smiješe Ljubav-zvijezde vam se smiješe Sexualni život-zvijezde umiru od smijeha 23:30, moje je dijete još budno, sjedi na krevetiću i vrišti... Ja stvarno, ali stvarno više nemam načina za održat živima ovih par živaca šta mi je ostalo. Mislim, u kurac...pa ja sam još mlada, cili je život preda mnom...a već sad sam kronično iscrpljena, na samom rubu svih snaga...i ne znam više šta i kako... Moje dijete je turbo-hiper-extra-king-hiperaktivno...i ja to više fakat nemogu izdržat... Pa taj je i na moru dok smo bili, u tri dana satrao mene, mater, oca, brata.... Ja se divim i iskreno zavidim mamama čija djeca slušaju, čija su djeca na momente mirna...čijoj djeci ne trebaš skoro pa zavrnut vratom da bi te «doživila» i poslušala... Ja ne mogu više...da ga ne volim toliko koliko ga volim, ja bi...ja bi...ma...kurac bi... Dođe mi da ga tresnem o zid nekad, čisto onako iz gušta... Pa to će se dijete udavit koliko je u stanju vrištat... Bila sam sad kod njega objasnit mu kako mama i tata moraju nešto radit, kako moram složit robu, pokupit igračke, oprat suđe, stavit prat robu, okupat se, depilirat, posexat s tatom...i on sluša, pažljivo, ko da me kuži, a čim se ja okrenem on opet udri svoju plačnjivo-vrišteću baladu!!! Joooooooooooojjjjjjjj...vrištat ću...plakat ću...ja to više ne mogu slušattttttttttttttt!!!!!!!!!! Bože, kakav sam ja to roditelj :( :( :( I evo sad, dok sam otkucala ovo do kraja, nakon šta smo se ja i muž dobro izvikali na njega, jer jednostavno ništa drugo više ne pali, on spava... Ko anđel, znojan, upišan do grla, al spavaaaaa... A mene duša boli, srce mi plače...i ja bi ga sad, majke mi probudila. Samo da ga poljubim, da ga zagrlim i da mu pokažem da ga volim i da više nikad u životu ne želim vikat na njega. stvarno je nekad preteško bit roditelj....stvarno je :( :( :( A ja bi samo jedan mali, mali orgazam, ništa više u životu ne tražim...

- 23:52 - Prokomentiraj (5) - Zagrebi - #

Sreća je u malim stvarima...:))

30.05.2004., nedjelja

Danas sam jaaaaaaaaaako sretna....jako, jako, jako... Punjooooo...kako bi reko moj sinak. Al danas vam namjerno neću stavit njegovu sliku...iako smo ga ošišali pa je sad ćelav ko i tata (i njemu sam ošišala ostatak kose)...a i klempave uši im se sad još više ističu. Ne, ne...ne može mi niko reć da ON nije NJEGOV sin...beeeeeljjj.... Ah da...počela sam pričat kako sam sretna. E jesam, baš jesam. Pobudila sam se u lokvi krvi...iscurilo sve na plahtu jebo mu ja majčicu krvavu...menstruacijsku... Ma dobro...nije mi to neki bad nego sad opet moram prat plahte a ni one prve mi se nisu još osušile. Never mind...spavat ćemo na golom jogiju...a guzu moju, vječno hladnu ću uvalit zakonitom u krilo. Ko ga jebe, zato me i oženio da me grije :))) A, e...sretna sam.. Hehehe... Prištekala sam se na šalicu kapučina, s cigaretom u jednoj i mišem (onom od kompjutera :) u drugoj ruci. A onda sam vidila....ALMOST COOL....yeeeeeeeeeeeeaaaaaaaaaaahhhh... Ideš beba...kako sam ponosna, pa to je za nevirovat. Ko prasica u lokvici blata. Hm...tako sam se i sojećala do tog momenta...(dajte nam smajliće...:( ) Anyhow...nakon šta sam se i danas izvukla od kuhanja (neću odat tajnu, a, ne ne...:), odlučila sam makar malo bit kreativna...skratila sam si i suzila jedne crne hlače da ih mogu nosit na rupičaste najlonke (rekoše mi da je to sad IN)...i crne balerinke sa niskom petom...nema veze šta hodam ko Pajo patak u njima, bitno je da je oku ugodno :))) A onda sam sama sebi za dišpet, nakon šta sam sinku pojela Kinder Pingui(n?), odlučila se kaznit pokušajem uvlačenja u "POTICAJNE TRAPERICE". Poticajne rebe su moje divne uske rebe, sa širokim nogavicama iz srednje škole. A držim ih doma iz razloga šta sam odlučila kad tad prošetat svoju guzu u njima. Makar još jednom. I........ USPILA SAMMMMMMMMMMMM!!!!!!!!!!!! Obukla ih, zakopčala, sjela u njima, čučnula u njima, prošetala ih po balkonu, i jošđ uvijek mi stoje, ne žuljaju, salo ne kipi preko... BTW.od nove godine, 15 kila dole... Dižem si spomenik ;) Ma jel potrebno bilo šta nakon ovog napisat.:) :) :) Sretna sam ko da me poševilo osmero obdarenih muškaraca... Ko da sam doživila 16 orga(NI)zama (iako mislim da bi umrla nakon tog iskustva) Sliku namjerno neću stavit jer mi je kosa masna...a ne ide guza bez glave, jel tako ;) Pa vam eto jučerašnje slike....tu poziram sa zadnjim kompletom nakita kojeg sam napravila. A kako će ga tek bit vidit uz one rebe... lol...:)

- 23:52 - Prokomentiraj (7) - Zagrebi - #

Bajka

Kad bi svijet bio savršen to bi izgledalo ovako: -nikad nitko ne bi bio gladan -nikad se više ne bi vodili ratovi -svi ljudi bi imali novaca po zasluzi -ulice bi bile čiste a svaki grad bi bio pun zelenila -nikad više nijedna majka ne bi ostavila svoje dijete u kanti za smeće -nikad više nijedan čovijek ne bi digo ruku na drugog -svaki vikend bi bila neka fešta -svi ljudi bi bili sretni, a ako bi i bili nesretni, to bi kratko trajalo -svi ljudi bi vjerovali u bajke i u ljubav Kad bih mogla birati: -imala bi 20 kila manje -iste ovakve sise, samo da su malo čvršće -duuuuuuuuuuuuuuuuuuugu kosu -prirodne, duge nokte -bezbolne menstruacije -puno, puno, puno love -kućicu u cvijeću, sa bazenom i suncobranom -zdrav i dug život -svi moji bližnji bi imali zdrav i dug život -orgazam svaki dan (ili makar par puta tjedno) -svi bi me voljeli i svima bi bila draga -imala bi svoj mali, topli kafić (djeca bi u njemu imala igraonicu) -slušala bi šumove mora svako jutro pod prozorom A ovako: -živim u svijetu u kojem se vode ratovi, ljudi se mrze, neki gladuju, neki nemaju ni za život, majke konstantno ostavljaju svoju djecu u kontejnerima za smeće...ljudi su zavidni, ljubomorni i oholi. -strah me za moje dijete, hoće li bti "drukčiji", hoće li ga voljeti, hoće li mu netko namjerno nauditi, hoće li biti zdrav, sretan i zaljubljen? -kad spomenem bajke ljudi kolutaju očima, Djed Mraz je samo legenda, anđeli i vilenjaci isto, nitko više ne vjeruje u vještice i šesto čulo...svi su tako JEBENO realni!!!! -imam još 10-ak kila viška (sjebo me porod do daske) -sise mi se (iako ih mažem s kremom za učvršćivanje) vješaju iz dana u dan sve više (ili je to zato jer mršavim...hm???) -kosa mi je tanka i rijetka, uvijek kratka, nokti se lome i tanki su (Al zato hvala mojoj tehničarki za akril :) -menstruacije su mi tako jebeno bolne da me svaki put podsjete na to kako je lijepo biti žena (kao i danas, npr.---->al dobro, šaka analgina i stvar je pod kontrolom:) -love imam taman toliko da se prehranim i poplaćam račune, al si uspijem svako malo kupit novo Labello i neku majičicu s pazara -kućicu u cvijeću s vrtom i travom (koju bi, vidiš, mogli i pokosit) oko nje-imam...doduše, nesređena je, treba izolaciju i žbuku, treba i centralno grijanje, novi kauč, laminat, još jednu sobu za mog anđela. Ali je udobna, ali je kreativno neuredna, ali je MOJA, pardon NAŠA!... -zdrava jesam, makar za sad, čuvam se koliko mogu (i svoje bližnje isto) -orgazam nemam svaki dan, al čak me ni to ne smeta...imam vibrator. -svi koji me poznaju vole me jer ja sam izvanredna osoba, toliko topla i draga, pametna i talentirana. -oni koji me ne vole, samo su ljubomorni -svoj kafić i more pod prozorom još nemam, al radim na tome. I onda ja imam obraza reć da sam nezadovoljna? A kad sam to uopće rekla...hm??? Procurila sam jutros....i iako sam potajno možda i željela da mi ne dođe, da osjetim radost pri pogledu na malu crvenu liniju, na lica bližnjih kad im objavim vijest, sretna sam jer uistinu nemam materijalnih uvjeta za novu bebu. A tužna sam jako jer je upravo počeo Oliverov koncert koji će se i završiti bez mene. Nema veze. Imam njegov CD:)))

- 00:29 - Prokomentiraj (4) - Zagrebi - #

Nokti, anal, odgoj

29.05.2004., subota

Uočena sam!!! Ljudi su počeli komentirat moj blog. Nemreš beliv it...iliti na naši, ne moš virovat :) :) :) (i opet, zašto ovaj blog nema smajliće?!?) A to mi tako imponira...aaaaaa...ludilo jedno. Spojila san se na net jer sinko spava, zakoniti gleda Zvjezdane staze...a ja, ja mogu malo mislit, imam svoj mir, svoju tipkovnicu, svoj cigaret i pepeljaru i to je to. To je sve šta mi treba, a, ne...zaboravila san dodat i čašu vode. Voda je dobra za zdravlje. Nalivam se tom vodom ka da je čuvan za neke crne dane. Nije ni čudo šta svaki tjedan moran kupovat po paket guzic-papira. Danas san se počastila sa dva reda čokolade. Jedan za dobar dan, a jedan za dobar san. Slavimo PMS...dijeta ionako djeluje pa mi ova čokolada dođe ka nagrada za izgubljene centimetre i živce. Popodne sam u našoj jednoj sobi o sexu na topicu o analnom sexu napisala slijedeće: ***"Al za ovo ću se baš malo potrudit, mada jaaaaako sporo ide...a šta je najluđe od svega, njemu opće nije napeto "...*** I onda ja očekujem da će me ljudi shvatit ozbiljno... Ma ne možeš ti plavušu okrenut u pametnu da se Bogu moliš. Tu ispada da ja njega sexam a ne on mene... E jesan se nasmijala...još me trbuh boli (Lastane, jel mogu danas preskočit trbušnjake? :))) Ajde, ajde, kad san već počela... Kako san kurjoža po prirodi, zanimalo me šta je to toliko napeto kod "analca" (jeba te, šta volin ove umanjenice)...pa san se raspitala kod nekih iskusnih. Muškima je napeto jer taj analni mišić steže stoput bolje od vaginalnog,a ženama je napeto jer je to sve unutra povezano pa se osjeti ko da se normalno sexate, samo jače. E jesan se izrazila. Sve u svemu, trudit ću se...kud svi (k)turci tu i mala mama... Nalakirala san svoje lipe, umjetne nokte u zlatno. Baš san happy...ne mogu ih se nagledat. A, e, prethodno mi se jedan diga pa san ga zalipila cianofixom... Tilo mi odbacuje implantante...šta bi tek bilo da silikone stavin...i oni bi mi se vjerojatno počeli dizat sa strane... Zamislite vi taj prizor, molin vas... Ajme, upišat ću se...odma se sitin kad san prvi put stavila ređipet, bila san tako ponosna, a sićan se, išla san sa nonom na misu. Gospe moja, pucala san od ponosa jer, svi su mi gledali u sise... Dok nisan skužila da mi žice vire sa strana kroz majicu. Ego mi se dan danas nije skroz oporavio od te sramote. I šta još reć...živci polako dolaze sebi, vjerojatno ću procurit uskoro, pa ću se napuhat ka balon, pa će mi se lice uprištavit..pa....o Gospe.... Sutra vodimo sinka u zoo, obećali smo mu to da lakše zaspe. Jadna ta dica, kako ih vozamo: evo nekih primjera: "Ako SAD zaspeš, sutra ćemo gledat majmune u zoo-u" "Ako se SAD smiriš, dat ću ti bombon" "Ako SAD umukneš da mama može pričan na telefon, dat ću ti da izliješ cili Domestos po podu" "Ako SAD ovo pojedeš, moć ćeš cilo popodne bit gol" "Ako se SAD budeš igrao sa kockicama da mama pogleda "sex i grad", moć ćeš cilo popodne govorit "jebi se"..." I tako....vidite vi kakva san ja mama, tolerantna i popustljiva do krajnjih granica. Al, jeba ga patak, volin to dite više od bilo koga i bilo čega na ovon svitu. Pitan se samo: kako san mogla živit bez njega sve ove godine....(sad bi tu iša jedan srčani smajlić) Laka van noć, lipi moji.

- 01:29 - Prokomentiraj (5) - Zagrebi - #

Vrtić, krevet, mammaaaaa, PMS II

28.05.2004., petak

Ma ne, ne ne i ne.......... Ne mogu vjerovat da i tu imam duhove... Ne, ja to neću dopustit...neeeeeeeeeeeeeeeeeeee.... Napisala sam oko pola kilometra teksta i sve se izbrisalo (ne pitajte kako). Stalno neki duhovi oko mene, sve mi brišu i sve skrivaju... PMS II... Ne mogu više...živci su na rezervi odavno...dite vriiiiiišti iz kreveta....a ja ne mogu višeeeeeeeeeeeeeee....... Danas smo se prijavili za vrtić, a kako je mama nezaposlena na dnu smo liste prioriteta. I opet se osjećam ko ameba, ko niži životni organizam (a visoka sam, jebo te), ko niškoristi... I opet ništa od mog zaposlenja jer mi nema ko dite čuvat. Ma nema veze,živit ćemo od ljubavi a jest ćemo kreč sa zidova...i tako smo lani dali treću ruku, pa će do prve valjda izolacija potrajat (da mi se dite ne smrzne zimi). Shit...a čak sam sa osmijehom progutala knedlu i odradila kvazi roditeljski sastanak. Žena me samo pitala dal sam u radnom odnosu. Rekoh: jesam, 24 sata al me ne plaćaju. Pa kako-ona će meni? I kud baš 24 sata? A jebo te, crnka šašava, pa zajebavam se, jel ne kužiš? Ili vi još uvijek ne kužite nas plavuše??? Ma nek mi samo još neko kaže da dijete i muž ne dišu kao i ja i ne osjećaju moj PMS!!! Ne mogu ja to više slušat, to urlanje iz kreveta i dozivanje... maaaaaaaaaaammmmmmmaaaaaaaaaaaa... ddddddoooooodddddddddddiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.......... U onim rjetkim momentima mira, umjesto da se opustim, ja milim kako mi fale, kako bi ih mogla ić probudit ili samo otić do njih i gledat ih. ah...nije lako, ne, ne...al trudim se. Ja sam skoro pa savršena žena. Idem se obrijat, možd ase posexamo večeras.

- 21:38 - Prokomentiraj (6) - Zagrebi - #

Back to life...

27.05.2004., četvrtak

Klape na Šalati...odmah mi je taj natpis na jednoj velikoj zagrebačkoj zgradi upao u oko... U roku od 10 minuta sam imala karte i dogovreno društvo za dejt. Nažalost, zakoniti je morao ostat doma čuvat sinka....malo mi je bedasto vuć dijete sa sobom, jer em će mu bit dosadno (aha, moš mislit :))), em jer ja neću ćut ni K od Klape... I tako, navukla sam na sebe nekakve rebe i majicu u kojima još uvijek izgledam relativno humano, nabacila nešto ratničkih boja, oko litru i po laka za kosu i to je to... Jest da mi je na putu do Šalate pukla najlonka, al ko je jebe i tako se ne vidi ispod reba...a baš će sad neko ić gledat MOJE najlonke :))) Matea me čekala na dogovorenom mjestu sa svojom slovenskom prijateljicom. Komunikativna i srdačna kakva jesam, u roku od 5 minuta sve sam znala o slovenkici...(ili sam ja to samo prekurjoža, hm?) Never mind...slovenkica ljetuje u Bolu, tj. porijeklom je iz Bola..a ja u šoku... Mislim fakat, svijet je premali... Pita ona mene: "a znaš li ti Dona?" Znam...to mi je bivši...beeeeeeeeeeljjjj... "A znaš li ti Juru?" Znam...to mi je bivši...beeeeeeeeeeeeljj... A znaš li ti... Znam...to mi je prijateljičin bivši...beeeeeeeljjjj... :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) :) (a zašto ovaj blog nema smajliće, a???) I tako...tokom čitavog koncerta nas dvije smo se prisjećale mladih, ludih, vrućih ljetnih, morskih dana... Prestale smo lajat samo na par sekundi....dok je klapa Jelsa pivala "Ćale moj"... I nisam mogla ne pustit suzu, nisam se mogla ne sitit svog divnog oca koji mi toliko fali...svog mora,svog otoka... Ah...jebeš me u nostalgiju... Nakon koncerta, zakulisni party..wooow...Oliver me pogledao...hej ljudi, mislim, OLIVER!!! me pogledao!!! Ma dobro, dobro, znam da on gleda sve šta ima dvije noge i dvije sise, ali on je ipak MENE pogledao!!! Čak je i pitao onako ko u šali: "a cure, di ćete sad?" Wow...I feel live again!!! Ma živa sam ja i inače, samo, nekad mi treba malo više od dokazivanja ljubavi od strane mog zakonitog...a kad te netko drugi "pogleda", nasmije ti se... Aaaaaaaaaa...kako je lako nas žene zadovoljit. U subotu....već sam nabavila karte...vodim svog zakonitog na Oliverov koncert u Goricu... I ovaj put želim plakat otvoreno, na ramenu svog muža, dok me grli svojim jakim, muškim rukama. Kako je divno opet biti živ! :) Fotke nažalost nemam :(((( Bua, kmeeee, kmeeeeeeeeeeee....a Oliver me pogledao...kmeeeeeeee:(((

- 17:56 - Prokomentiraj (1) - Zagrebi - #

PMS

25.05.2004., utorak

25.05.2004 Elem...danas sam u PMS-u. Gladna ko zvijer cijeli dan, živci se natežu jedan s drugim...i tako. Predivan dan... A ovaj moj sjedi iza mene i duri se da kako ga ja to zapostavljam, kako mi je net bitniji od našeg braka i sl. I kaže mi...daj dođi...ajmo se malo igrat sa sinkom. I dođem, fakat, ja sam razumna žena, shvaćam svačije potrebe...zavalim se na kauč, škakljem sinka..a on...bleji u televizor... A darling, di ti je sad kolegijalnost? Nehajno ubacuje sinku smoki u usta i tone u "Big blue". Bitno je da smo zajedno...pa makar gledali svaki u svoju točku. Da, zaista, kažem vam...tako je to u braku. Sve je stvar kompromisa. Gladna sam. Opet. Taman se odviknem od PMS gladi kad ono opet PMS. Jer, kao što znate...ide PMS (pred m...), pa MS (Mens...), pa PMS (poslije m...), i taman kad to sve završi krene opet PMS (pred...) Čini mi se da je i on u PMS-u. Čitam mu blog "keks i grad" a on opće ne trza...da, kažem vam, da sam mu prepričala novu epizodu "Star track-a" , možda bi i dobila večeras. Ovako...ništa.. Mi smo već stari bračni par....čak dvije godine u braku. Ima nešto u onoj teoriji koju moj stari već godinama prepričava. Prve 3 godine braka ste muž i žena. Narednih 5 ste brat i sestra. Nakon toga ste dvije sestre. Valjda su zato on istara sad u najboljojfazi. Nemaš beda, dvije sestre se uvijek kuže i ne moraš ništa prepričavat i objašnavat više od 3 puta. Sinko je sam zaspao, valjda prvi put u godinu dana ne moram ležat kraj njega satima... Zadovoljna sam. Makar jedna svijetla stavka mog prvog PMS dana. U biti...sve mi je ovo dosadno...valjda zato nitko ni ne čita. Treba mi malo maženja...to će bit savršen kraj dana.

- 23:18 - Prokomentiraj (6) - Zagrebi - #

Sasvim običan dan

24.05.2004., ponedjeljak

Ponedjeljak...horoskop kaže da mi je to po defaultu najbolji dan u tjednu. Hm... Da mi je znat po čemu? (sad bi se u reali češkala zbunjeno po glavi, pošto jajca nemam) Kraj vikenda, koji je uvik ok jer smo doma svi zajedno, jer se nešto radi zajedničkim snagama, ko ovaj recimo..presadili smo cvijeće, opalili ga na novu ogradu blakona i sad blejimo ko koze na mjesečinu od ponosa... I onda kažu da bi ponedjeljak, kad se zakoniti nevoljko odlijepi od mene rano ujutro i iz tople posteje, umisto na obiteljski doručak (a jeba te, mi to i tako nikad nismo imali, heh...) upada u hladan auto i sat vremena se trucka do posla... I uvik pomislim...ah...kad bi taj vikend makar trajao 5 dana u tjednu... Ko zna, možda bi mi i dopizdilo, ali volila bi probat. Čekamo utorak.

- 23:36 - Prokomentiraj (0) - Zagrebi - #

Nostalgija ili povratak u budućnost

23.05.2004., nedjelja

I tako...poletismo mi za Zagreb... Podno aviona još su se nekako nazirali obrisi mora, a ja sam sa uzdahom zaključila kako ni u ovom momentu tj. prizoru ne smijem, ne mogu uživat jer se sinko prebacio na tipa koji je sjedio ispred mene...ništa darling...otkopčaj siguronosni pojas, trči po avionu za sinkom dok stjuardesa viče da ja to NE SMIJEM, a koji kurac da radim...on je u stanju sjest pilotu u krilo i okrenut avion put Afganistana ili malo egzotičnije...no...never mind... Vratismo se na naše sjedalo, ekipa nasuprot nas povraća (a sve neki vrli sportaši i predstavnici naše nogometne reprezentacije), mali se usro do grla, nos mu curi, urla, čupa me, grebe....ma ludilo...odmor iz snova...moš mislit... I dalje se nazire more, al uz njega se sad, mnogo jasnije vide polja koja iz ove perspektive izgledaju ko prutići od plastelina, prošarani vijugavim uspavanim zmijama (rekoše mi ljudi da su to rijeke)...i mislim se, u onoj sekundi kad je sinko konačno umuko i zabavio se otvaranjem i zatvaranjem prozorčića na avionu, kako da ja volim tu zemlju? Kako da mi komadi plastelina i vijugave uspavane zmije budu draži od velikog plavetnila po kojima su nabacani mali zeleni otočići...kako da mi grad bude draži od otoka...i kako da ja tu zemlju stavim ispred mora i nazovem ju DOM? Sva sreća, otkako imam dijete, razmišljanje i nostalgičarenje mi nije dozvoljeno, osim u onim rijetkim momentima insomnije, kad me najčešće muči probava pa na zahodu sjedim i brojim točkice na mojim novim, plavim pločicama u kupioniku... Mama...vidi...mooooooooooojeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee....da sine, to je more, nagledaj ga se sad jer ko zna kad ćeš ga opet vidit.... Ma, mamaaaaaaaaaaa...Tiji (kako on sebe od milja zove) piva (pliva), Tiji baci u moojjjjjjjjeeeeeeeeeeee... I čupa, grebe po prozoru dok se meni srce ponovno slama... Jer u toj patnji više nisam sama, i moj sinak dijeli istu čežnju... A onda u jednom momentu, skoči na noge i vrisne iz sveg glas: "gooooooooooo (gol)...jeeeeeeeeeeeeeee (ne treba prijevod :)...biji, biji, biji (bili, bili, bili)......" I gledam ga onako znojnog posranog, u dresu od Hajduka i mislim se: pa jesi ti normalna? Još će ti ga zgazit neko namjerno kad ga vidi...al neka, nek izdrži još malo da ga "stari" vidi...ionako mu je obećao kupit plavi dres kad sletimo u Zagreb. "Poštovani putnici, sletili smo u zračnu luku Zagreb, temperatura zraka je 29 celzijusovih stupnjeva, bla, bla.." No divno, može li gore? Tata nas čeka na aerodromu, trči prema nama, uzima sinka i ljubi ga. Tebe ženo, ko jebe, tebe sam očito, dovoljno ljubio. Neka, neka, pusti, ja ću, evo i kufere uzet a pomazit se možemo kad mali legne večeras, još ću ga i uspavat, ionako je naviko na mene, već smo srasli jedan s drugim, ko lupor i kamen. Poljubac sam dobila još na aerodromu, a na parkingu sam izgubila parkirnu karticu..žena plava, otvorila prozor, vjetar odnio sve...ma šta mene ne odnese i ne zalipi na neku stinu kraj mora :))) Al ajde, kad dvoje upregnu dva mozga sve je lakše...našli smo kartu, vukli se onim vrućim asfaltom nekih sat vremena do doma...sinak zaspao u autu, znoj mu se cijedi niz lice, amblem Hajduka je pustio boju po bijeloj majici...al neka, mi smo zajedno i to je najvažnije...još malo pa smo doma. Doma...štala, blago rečeno, al evo, dva dana kasnije, već sam mu oprostila momački način života dok mene nema. Ja sam, naime prilagodljiva žena, nadasve tolerantna i popustljiva, do te granice da sam prekršila obećanje o vetu na sex do daljnjeg...pogađate? Dala sam mu naravno, tj. UZELA! Jer ako sam ja kurva (u braku ofkors), onda je on žigolo. Back to track...sve po starom...a tako se lako naviknut na maminu ruku, na mir, red, čistoću, raspored. Na more.... I kad sve posložim u glavi, jer evo, sin i muž spavaju pa ja razmišljam (a i probava me opet muči), ja imam dva doma: ovaj kopneni kojeg volim jer je samo naš, jer je i neuredan, i vesel i bučan i tužan ponekad, i onaj morski....koji mi više ne pripada, jer se svijet nije zamrzao kad sam se odselila, jer su se ljudi i tako navikli na činjenicu da me nema, jer me doživljavju kao "purgericu na moru", jer sam daleko. Kad malo bolje razmislim, osjećam se kao apsolutni višak: i u gradu i na moru. I taj osjećaj boli....ali ja i tako nemam vremena za razmišljanje, a tu ipak imam dijete i muža, i da ih ponesem na bilo koji kraj svijeta tamo bi bio moj dom, naš dom, moj život. Jebem ti probavu!!!!!!!!!!!!!!

- 02:07 - Prokomentiraj (3) - Zagrebi - #