Ma ne, ne ne i ne..........
Ne mogu vjerovat da i tu imam duhove...
Ne, ja to neću dopustit...neeeeeeeeeeeeeeeeeeee....
Napisala sam oko pola kilometra teksta i sve se izbrisalo (ne pitajte kako).
Stalno neki duhovi oko mene, sve mi brišu i sve skrivaju...
PMS II...
Ne mogu više...živci su na rezervi odavno...dite vriiiiiišti iz kreveta....a ja ne mogu višeeeeeeeeeeeeeee.......
Danas smo se prijavili za vrtić, a kako je mama nezaposlena na dnu smo liste prioriteta.
I opet se osjećam ko ameba, ko niži životni organizam (a visoka sam, jebo te), ko niškoristi...
I opet ništa od mog zaposlenja jer mi nema ko dite čuvat.
Ma nema veze,živit ćemo od ljubavi a jest ćemo kreč sa zidova...i tako smo lani dali treću ruku, pa će do prve valjda izolacija potrajat (da mi se dite ne smrzne zimi).
Shit...a čak sam sa osmijehom progutala knedlu i odradila kvazi roditeljski sastanak.
Žena me samo pitala dal sam u radnom odnosu.
Rekoh: jesam, 24 sata al me ne plaćaju.
Pa kako-ona će meni?
I kud baš 24 sata?
A jebo te, crnka šašava, pa zajebavam se, jel ne kužiš?
Ili vi još uvijek ne kužite nas plavuše???
Ma nek mi samo još neko kaže da dijete i muž ne dišu kao i ja i ne osjećaju moj PMS!!!
Ne mogu ja to više slušat, to urlanje iz kreveta i dozivanje...
maaaaaaaaaaammmmmmmaaaaaaaaaaaa...
ddddddoooooodddddddddddiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii..........
U onim rjetkim momentima mira, umjesto da se opustim, ja milim kako mi fale, kako bi ih mogla ić probudit ili samo otić do njih i gledat ih.
ah...nije lako, ne, ne...al trudim se.
Ja sam skoro pa savršena žena.
Idem se obrijat, možd ase posexamo večeras.
Post je objavljen 28.05.2004. u 21:38 sati.