******

<	studeni, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Linkovi

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
trepavica

Prva ljubav

Tad još nisam ništa znao
i još nisam verovao,
da na svetu tuge ima.

Jedino mi važno bilo
da postanem levo krilo
il' centarfor školskog tima.

Tad sam iznenada sreo
najtoplijeg leta deo,
to su njene oči bile.
Imala je kose plave
i u njima na vrh glave
belu mašnicu od svile.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Kad je prošlo đačko vreme,
padeži i teoreme
i stripovi ispod klupe,
nije više bila klinka,
počela je da se šminka
i da želi stvari skupe.

Tako mi je svakog dana
bivala sve više strana,
slutio sam šta nas čeka.
Pa sam prestao da brinem
kako da joj zvezde skinem,
postala mi je daleka.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Danas je na sedmom nebu,
kažu mi da čeka bebu.
Našla je sigurnost, sreću, dom...
Ima muža inžinjera
pred kojim je karijera
i mesto u društvu visokom.

Ja još kradem dane bogu.
Ja još umem, ja još mogu
da sam sebi stvorim neki mir.
Još sam sretan što postojim,
pišem pesme, zvezde brojim.
Još sam onaj isti vetropir.

Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama,
za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama.

Treblebass

kreni sa mnom
zadnji put
vjeruj mi
daleko od mraka
bolje ćemo znati
ništa nije teško

naša lica još su lijepa
zatvori mi oči
neka kraj nas jure
nek se lome prsti
idemo na ples
i svijet je opet mlad

i samo šuti
gdje su bile riječi
kad nije bilo nade za nas
samo dugi dani nestali u tami
jer ništa nije važno

raširi ruke
ruke su ti snažne
upri iz sve snage
nek se cijedi znoj
nek koža pukne mi
idemo na ples
i svijet je opet mlad

i naša lica još su uvijek lijepa...

raširi ruke,ruke su ti snažne...

udahni zrak
koji dolazi
sve je gotovo
i mi smo spašeni

i naša lica još su lijepa.

25.11.2005., petak

Volim te, ne volim te, volim te, ne volim te, volim te, ne volim te, volim te, ne volim te.
Imao si pravo, nisi mi to nikada rekao, iako si znao da ću shvatiti koliko si mi značio, koliko si bio lijep, koliko vrijedan. Bila sam glupa, gledala sam samo ono što ne treba. Gledala sam ljude i sebe, ne tebe.
Glupa.glupa.glupa.glupa.glupa.glupaglupaglupa. jesam li sada pametnija-ne.
Ti si bio ono što mi je trebalo. Moj recept za život, kada ga nema. Mislila sam da mi je sve u rukama kada sam te pustila, pozdravila.
Teret.teret.teret.teret.teret.teret.. još si tu, nisi nikada nestao, a ja sam mislila da sam bezosjećajna, kako bi samo lakše bilo da jesam. Sada bi mi bilo lakše.
Sve se vraća. To svi kažu, i nisi mi naplatio ti nego život, to isto svi kažu. Riječi. Udarac je ono što osjetiš kada shvatiš da si odbacio nešto što ti je moglo donijeti sve što ti treba. Samo onako, lako, prelako.
Imam li ja pravo glasa više? Ne. Zašto govorim? Pa šutnja je ono što sam ja odabrala, a sada nešto tražim. Ovo je sve glupo jer se ne mogu izraziti, ne dolaze mi riječi, samo suze.
Samo se vraćašvraćašvraćaš. Kada si bio tu te nisam osjećala. Sada kada te nema osjećam prazninu. Valjda je to zbog moje indiferencije prema sreći, sve što osjećam je samo tuga, tugatugatuga.
Kada racionalno razmišljam, dobro sam napravila. Kada razmišljam srcem-počinila sam suicid.
Volim te volim te volim te volim te volim te volim te.

Znam da mi se nećeš vratiti i ovo nije zov. Nisi mi nikad nanio patnju, osim sada.

- 22:42 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>