#...FucKiNg PrinCeSs..#

subota, 27.09.2008.

[...Ja sam od onih ljudi što sve dok žive uče, obećanja prazna tako smiješno zvuče...]

eto da..evo i mene..nakon dva tjedna skoro...eto dva tjedna je prošlo od tatine smrti...eto da znate...ŽIVA SAM...ide mi. Koliko može...svi me pitaju, kak sam...jel trebam nešt...i tak to...msm razumijem sve. Al ono, a kak bi bila...držim se koliko mogu, ne padam još, a nadam se da ni neću. Eto da...pomoći nema...moram sama to sve prebrodit...msm koliko mogu, jer će me to uvijek pratit...neka tuga za njim. Ali eto...moramo gledati budućnost...i glavu gore...jer on to želi od mene. I tak...krenula sam u školu, pokušavam opet od svog života napravit neku rutinu i unormalizirat to sve donekle...jer mi ništa drugo ne preostaje. I tak...malo me muće neke stvari..ne samo to...već i tak...neznam...škola. Jer ono..eto već 4 tjedna prošlo...a ja ni knjigu pogledala...i ono, jedina u razzu nemam ni jednu ocijenu, i znam da bi trebala počet ućit, al nikak se natjerat...a sve će me to stići..sad ono kao imaju obzira pa me sve zaobilaze...nit me pitaju, i nisu mi dali da blic pišem...al opet...koja mi korist kad će me sve to stići jednom...al eto, zato bi sad to trebala iskoristit...i ućit, a ja ništ..a jbga...ljenčina...heh...bila i ostala..ccc..al et, ugL...al eto...ma naućit ću ja to sve.mhmm, vidjet ćete vi:)..i tak...šta da vam kažem...jućer bila u školi...ono, e svaki dan imamo sedam sati...pa za poludit....stvarno..i sad se mi dogg da zadnji sat bježimo, jer HR pita kao...i ono aaj sad ćemo mi otić...al znate već kak to biva..svi smo izašli..al uvijek mse nađe onih 5 piii...(oprostite na izrazu)...koji neće...i zaribaju cijeli razz, ma šta reći, neg da smo poludili...još dođu proffesorici...oni bježe..e ma došlo mi da im vratom zakrenem...al et..i sad mi krenili..i negdje desetak ih ošlo odmah...i sad mi za njima...i ovi nas zovu, da proff ne pita, već da nećemo ništ radit i da će nas pustit...al aj...i sad proff došla..i šta ćmo...ajmo nazad..i cijeli razz se vrati....i tam smo se derali na ove i posvađali se svi...a ovih 10 što je zbrisalo je naje*alo...uff...nesmijem ni pomislit šta će bit idući put na hr...a ni šta će bit u pon...to će se cijeli razz posvađat i prepolovit, ko da neznam...ma koma...al kod te proff baš i nie dobra ideja bježat..al aj...sad će oni nastradat, a pola se razza izvuklo...a sve sje*ano...stvarno neznam šta da kažem..msm ono ak smo zajednica, i ak svi,..zašt neki moraju bit iznimke...al eto...kad im se ne da dokazat..uff..ljuta sam...i tak to završilo jućer...razred kao razred će se pogoršat odnosi..izgubili smo sad povjerenje jedni u druge, a to nie dobro...:S...al et...što reći još...danas subota...inaće subotom se budim oko 1. Al et...danas sam u 8 ujutro išla u Deju...dogg se s Polakom, on mi matiku pokazivao...i tak...sve sam shvatila...I POLAK...PUNO TI HVALA...:)))...i eto da...cijelo jutro s Tinom po gradu...i tak malo...ma okeej je...
ajd..neznam šta da više kažem...pa idem...uživajte mi...i tak da se zahvalim svima koji su uz mene ovih dana..i koji su bili sa mnom na sprovodu, HVALA VAM..al posebni pozdravi idu: Lani, Ivi, Marijani, Anamariji, Matei, Sari, Sarah, Ivoni, Ivani...svim mojim curama...Polaku, Mihaelu, Čokyju, braci Pavi, Ivanu, ma svima koji su bili uz mene...volim vas jako puno...
a jedan najveći pozdrav ide mom tati...:)) tata volim te jako puno...i uvijek će tako biti, bez obzira bio ti tu sa mnom..ili me gledao odozgora...znam da me paziš...i da me voliš...i ja tebe volim, i jako mi nedostaješ...najveća pusa...tvoja kćer Ana:)))
aj moji ljudi...puSsa svima..i veeevliki pozdrav, volim vasss...mwah...:)

| pljuni... samo(158) | ak baš moraš... | # |

nedjelja, 14.09.2008.

[...UVIJEK S TOBOM MISLIMA I SRCEM, DRAGI TATA...R.I.P...]

Evo, neznam šta bi rekla...nisi mi dao ni da ti zadnji put kažem zbogom, da te zagrlim najaće što mogu, i da ti kažem da te volim. Jer ti si bio taj, ti si bio taj...moj TATA. Nikad nisam ni sanjala da ću sa 15 godina ostati bez tate. I znaš i sam da su me uvijek pogađale nesreće koje su se zbivale oko nas, ovom umro ovaj, onom onaj...i tako redom...ljudi umiru...svima...ali nikad nisam ni razmišljala da će meni umrijeti. Da ćeš mi ti tako brzo otići. Znaš tata, kad razmišljam, zadnji put sam s tobom u utorak prićala, tvoje zadnje rijeći meni su bile: SLUŠAJ MAMU I NE SVAĐAJ SE S BRAĆOM. A kasnije sam čula da si to i Ivanu i Josipu ponavljao, kao da si znao. Ali ja znam da je i tebe to iznenadilo, znam to. Zadnji put sam te vidjela u nedjelju. U ponedjeljak si već otišao u Daruvar, i nikad se nisi vratio. Kad si me nazvao u utorak bila sam u školi, usred sata i izašla sam van samo da te čujem, kako si...nisam ni sanjala da ću tada zadnji put prićati s tobom. Da tada nisam napustila sat, ko zna jer bi ikada više s tobom prićala. Sigurno ne. Tata, sada se sjećam toliko trenutaka provedenih s tobom, toliko sitnica,toliko te ljudi voljelo i znaj, svima je žao. U petak navećer moj život je bio rutina, posve normalan...bila sam na msnu do pola 2 i prićala prijatelju kako ćeš mi kupiti skutera jednom, znaš koliko sam ga željela. A nisam ni znala da si ti tu većer, dok sam ja bezbrižno tipkala tipkovnicom, otišao si...odlazio si. Mama nije cijelu noć spavala, kako ona kaže, zvao si ju da se oprostiš, ali ona nije znala. Ujutro smo svi ustali, zapravo mene je telefon probudio, zvala je medicinska sestra, ona nije znala kako da mi kaže, a kada je uspjela...osjećala sam kao da mi je netko srce iščupao, pa ga pokušao natrag ugurati, ali nije išlo. Mamu je policija obavjestila...i tata, znaš kako ona loše takve vjesti prima, nije joj lako. Ali ja ju ohrabrujem, uz nju sam. Znaš, jućer sam se sigurno 50 puta sjetila onih tvojih rijeći: BUDI HRABRA, STISNI ZUBE I PROĆI ĆE. Znam da nikada neće proći do kraja, uvijek će taj ožiljak ostati na mome srcu, uz sjećanje na tebe. Pokušavam biti jaka, zbog tebe, ne srljati, dobro razmišljati i smireno pristupati situaciji, jer ti si bio takav i znam da me ne želiš vidjeti zgaženu i kako padam, I NEĆEŠ. Zbog tebe sam tu, podrška obitelji, i sa snagom da nastavimo dalje onako kako si nas ti ućio i kako si htjeo. Uvijek smo se zezali, znaš kako smo govorili kako sam ja tvoja kćer, prava Bagarić, da nisam mamina...ja sam bila tvoja...naravno sve je to bila šala jer sam vas ja jednako voljela i znam da ti, sad ondje gdje jesi me gledaš i čuvaš me i više nego što si me pazio kada si bio ovdje sa mnom. Sada se sjećam svega, kako si me ućio rolati, plivati, voziti bicikli bez pomoćnih točkića, ućio si me jesti juhu a da rezanci ne ostanu, znaš ono:cukni:)))...i znaš tata, kad pogledam sada našu Donu, imam osjećaj kao da vidim tebe, tebe kako se igraš s njom i paziš na nju, jer znaš, tebe je najviše voljela. Evo sada sjedim u sobi za kompom, i tata znaš kako si uvijek znao banuti u sobu i derati se zbog nepospremljenog kreveta i krša u sobi, eto sad bi baš voljela da uđeš, jer soba je spremljena i krevet namješten, nadam se da to vidiš i odozgor. Puno sam ti toga obećala...i rekla učiniti ću to. Ali tebe sada više nema, a ja ću to ućiniti zbog tebe. Jućer je kod nas bilo puno ljudi, dole s mamom, gore je došlo moje društvo meni biti podrška, a i Ivanu i Josipu je bilo društvo, a ja sam samo sjedila i nadala se kako ćeš ući na vrata i pitati šta svi ti ljudi rade kod nas,ali tebe nije bilo, nisi ulazio, ni ništa, samo je svjeća gorila u sjećanju na tebe. Ko god dođe svi me gledaju sa sažaljenjem, ono ostala sam bez tate, svog starog, ali ja znam da si ti tu uz mene, jer inaće ne bi imala snage toliko koliko sad imam. Napravio si od mene,Ivana i Josipa već ljude, ljude koji razmišljaju svojom glavom i znaju se suoćiti s činjenicama. Eto da, neznam što bih ti više rekla, ali kad bi još jednom sišao dolje znam da bi imala puno toga još za reći,zagrlila bih te i nikada te ne bih pustila. I znaš one slike koje imam iznad stola...na kojim si i ti. Sinoć sam ih gledala, sjećanja su se budila, poželjela sam da se još jednom vratimo...da se još jednom izdereš na mene ili da sjednemo za stol i smireno razgovaramo,onako kako si samo ti znao, ali nema više...nema. Zahvalna sam svima koji su uz mene i daju mi podršku, ali najviše mi je drago da imam i tvoju, osjećam da ju imam, osjećam da si uz mene, držiš me hrabrom i čvrstom, kakav si i ti bio. Tata, još 2 dana...u utorak je zadnji, u utorak se zadnji put opraštamo s tobom, i znam da se moram psihički pripremiti na to, ali ja znam da ćeš ti i tada biti sa mnom i davati mi snage. I još nešto, jućer kada sam ostala sama, došlo mi je teško i nisam znala kuda...a tada sam se sjetila nećega, nešto što me umirilo, sjetila sam se pjesme koju si mi pjevao kada sam bila mala, sjećaš se? TATA KUPI MI AUTO, BICIKLI I ROMOBIL...itd. Voljela sam ju...ti bi mi ju uvijek iznova pjevao. Ona mi je maknila suze i rekla, ima još života, ljudi i razloga da ideš dalje. I sada ti kažem i dajem svoje zadnje obećanje tebi...BIT ĆU BAŠ ONAKVA KAKVU BI TI MENE HTJEO VIDJETI I KAKVA SI ŽELIO DA BUDEM. Tata, trebat će mi još dugo da se pomirim sa svime i postanem svjesna svega toga, ali znaj...UVIJEK SAM S TOBOM MISLIMA I SRCEM...VOLIM TE. Tvoja Ana

| pljuni... samo(58) | ak baš moraš... | # |

nedjelja, 07.09.2008.

[...Fali samo jedna, jedna rijec nisam losa, suze ce ti rec' da sam kriva, sve ti priznajem al' u dusi tvoja ostajem...]

eto da...pozZdrav ljudi...evo i mene. Evo nedjelja pri kraju...zlatne žice prošle...ludo smo se zabavili, i eto za kraj ljeta, i sad možemo krenuti u novu školsku godinu... tuzan iako ja još ništa pravo ne shvaćam, al ono...eto valjda je krenilo...iako sam ja još na praznicima, unatoč tome što sam prvi tjedan išla ujutro u školu...al svejedno...sam sam zjapila po vani, konstantno...i tak...danas opet spavala do pola 2...i tak, ma kažem vam...PRAZNICI JOŠ ŽIVE U MENI...hh. I dobro...e sad...da vam malo prićam...
eto prvo bi mogla malo o školi...hmm...eto da, ma u školi je kuL, što se tiće tak zezancije...jer kod nas u raZzu nikad toga ne fali...heh...nitko nam nie pao...još smo u istom sastavu...iako smo dobili 3 nova učenika...jedan pao, jedna se prebacila, a jedna se doselila...hheh...i tak ma super je...iako ono, učenje je doćii, i to gradiva već krenila...i prvi tjedan prošao a meni već muka...ma katastrofa...opet sjedim s Tenom...a mi ko, uff, ne gasimo se...jbt, ja msm da mi nećemo dugo sjedit zajj...brzo će nas rastavit...jer meljemo...uff,..a tak je bilo i prošle godine, pa su nas skroz opominjali, a moramo se malo smirit...iako je to dost teško, ipak sam to ja...iii ipak je to Tena...hhh...i dobro...eto da..msm da je to to od škole...sva sreća ovaj tjedan idem poslije podne pa mogu spavat ujutro...uff...e da...i prvih dana sam bila jako jako jako jako tužna, jer nisam u smjeni s mojim naj naj naj dražim gimnazijalcima...ma umrijet ću...al ajj...polako se mirim s tim...iak mi je teško...al et...držim se...
ajmo sad dalje...
eto da vam prićam malo o zlatnim žicama...ma sve 5...e predobro je bilo, najbolje u subotu. Iako je bio jedan problem u četvrtak i petak...jer ono išla sam ujutro u školu, i u subotu!!!...uff...pa mi je stara srala kao da do 12 dođem kući...ono nisam mogla vjerovat, al et, uspjela sam izvuć onih bjednih pola 1...[hh]...a dobro...a u subotu, tj.jućer sam do 1...al bilo je pre pre pre dobro...ono da...e al nemogu vam rijećima opisat...bila sam cijelu većer u Deji...slabo sam izlazila, možž jednom u cijeloj većeri...jer je bila tolika gužva, da ti treba pola sata da sam izađeš, pa toliko i nazad...pa mi se nie dalo...hh...taj mi je bilo predobro. Ono ekipa savršena, društvo...glazba...to okruženje...atmosfera...ma sve za 5...jedva sam otišla kući, i čujem da je svima, al svima bilo predobro...baš zakon...jooj da se bar vrati...al oke..aj, sve to...eto da...
e neznam šta bi vam više rekla...msm da je to to...
e da...moja Dona se okotila, tak da imamo prinove u obitelji...[hh]...hihi...al otići će oni brzo...taman dok se priviknem, podjelit ćemo ih..baš žalosno...hih
a dobro...eto da..sad stvarno msm da je to to...ev privodim ovo kraju...
poZz svima...koji su jućer bili u gradu..uff..koja ekipa...volim vas sve... kiss
i poZz vama svima...koji čitate...bokiČČ... kiss

| pljuni... samo(43) | ak baš moraš... | # |

ponedjeljak, 01.09.2008.

[...teške su boli koje znaju peći, kad nekog voliš a ne možeš mu reći...]

ej bokiČ...
poZdrav svima...
evo da, ja došla da napišem jedan post, a nisam baš nešt previše raspoložena, ali eto...
neznam ni kakav bi post trebao biti...a neznam, ajd da krenem...pa dokle stignem...
hmm...eto da, evo sad sam baš došla iz Pletex-a, bila sam na devetnicama, bilo je super...kes...a bili smo i u četvrtak (bar mislim da je to bio četvrtak...heh), i da...i tad je bilo super...heh...i tak, al ne da mi se pisat o četvrtku...et sad ću malo kak je bilo danas..hmm...eto išle smo vlakom. Matea, Sarah i ja...ja dost kasnila, de skoro na vlak zakasnila (ko i u četvrtak...hh)...i tak...mene brat onda morao autom na željeznički dovest, pa nisam ni kartu uspjela kupit, i kaže kondukter kao da ćemo u vlaku kupit...i nakraju nie ni došao, i ja izašla u Pleternici, i nikom niš, il tj. meni sve...xD...i tak...ono povratni vlak bio u 21:15,a l isse...de mi nismo htjeli tim nazad, ono reko nekak ćemo se vratit, neko mora doć po nas...i tak mi ono sad prvo tam okolo malo lunjale, Matea si kupovala neku narukvicu, i obadvije smo si kupile TAO... smijeh i da...i onda išle na misu, ono gore kod crkve i et...deset godina smo lutale da nađemo mjesta...i tak to...i tam sjeli uz cestu pa na kraju ošle i tak to...i onda zvali ovi dečki, kao gdje smo mi, a oni govore da dođemo tam negdje..al ugL, nismo se baš sporazumjeli pa onda nikom ništ...i tak..mi na kraju tam kod crkve otišle, i tam našle ovu Papkovu i Antoniju..i et bile s njima...onda došla Marijana, pa Klara, pa Gaby, pa Lana...ma svii...i tam se mi skupile..ajjmee pa zahladilo, pa smo se smrzle ko...uff...onda su došli Mihael i Polak...it ak onda i oni s nama...al ugL...svo sam to vrijeme bila jako dobre volje i sve to...i onda završila misa, pa smo krenili, tam negdje...a ziiiimaa...ajme...i tak lunjli okolu u potrazi za nekim stolom gdje ćemo sjest i neš popit, a gužve, e tu više nisam bila dobre volje, e sva sam se uje*ala..da tak moram reć...ajme, poživčanila sam sam tak...onda jao, sve neš me živciralo...al aj...i onda smo na kraju u nekoj birtiji našli mjesta pa sjeli, i tak tam malo s ezezali,a bilo je zabavno...i tak ugL...i onda jaooo...ma neznam ni ja šta je sve bilo,..a i ne da mi se nekak...baš sam uje*ana...kad moram i ja...uff...i dobro....i sad ono moj tata je trebap doći po nas...rekao je za pola sata...kad ono njega nema...ja njega zovem, a on kaže kao, doći će tek za pola sata...ajd dobro, sjele ja i Matea (jer smo sam ja i ona ostale) u onu kavanu Park...i dobro, popile kakao...malo da se ugrijemo i tak, onda došle Ivona i Sarah, pa Marušić i još neki dečko...i tak ...bili tam zezali se...onda ove otišle...pa došao Ivan...i tak malo...e onda je moj stari došao po nas...mene i Mateu...i etgc...ošle kuć...ma sve 5 bilo...sam da ja nisam tak bila živčana...i to tak...al oke...još sam malo sva neka nabrijana..da se moram tak izrazit...čudno, čudno..i dobro...
sutra u školu...javoo nee..fak...pa poludit ću...ja ne želim...idem ujutro, idemo prvi i mi...drugi razZi po knjige...i onda će nam reći koja smo smjena inaće...dakle nemam pojma...de ja sam hoću da budem poslijepodne...jer želim biti sa gimZom...moram...moja Lana, Marijana, Iva...ajme...Matea...ajme...moje cure...pa de nemožemo biti suprotna...a-a...nikako...
i tak...ajmee....koliko sati...00:27...jao ljudi moji, trebala bi ja pajkit ići...ujutro školsa...jbg...
ajte vi svi držte se...ne dajte se...i da upozorenje fazanima: bolje se ne pojavljujte sutra u školi..kes...jer će bit svega...heh..
aj poZz svim mojim curama..heh...vevlika pusa za vas...
i eto svima koji su bili sa mnom dana u Pletex-u...vevlika pusa i za vas...kes...
ondaa...eto ak sam sve poZz...onda mogu ići...eto veliki poZz...i puSsa za vas sve...heh...
mwaah....bokiČ...do idućeg posta...xD