srijeda, 21.06.2006.
ah...........da........!
evo me!!!!!!!!! vise me nitko ne zanima. isli ste mi svi na zivce i pukla sam malo na onom postu gdje vas sve mrzim ali ta mrznja ubrzo je prerasla u potpuno ignoriranje. zasto??!!
jer imam bicikl!!!!!!!!!!moj prekrasni bicikl. ljubica moja mala!!!!
moj najbolji prijatelj!!!!!!!!
cini mi se nekad i jedini.
danas shvatih nesto: moje drustvo, tj. meni najblizi ljudi, ovdje u zag. i ja, mozemo funkcionirat samo kad se pljujemo, kad smo kucke jedni prema drugima.(maleni moji: babajko i jelena volim vas jaaako 
) i tako................
OVAJ DIO NEMOJTE CITATI AKO NECETE, JER VAS NE ZELIM ZAMARAT SA SVOJIM GLUPOSTIMA, VAS TO NE ZANIMA AL JA MORAM REC NESTO O TOME- MALO ME TO SVE SKUPA IZJEDA, TO JE SAMO I JEDINO MOJ PROBLEM. ZABORAVITE TO I NE ZAMARAJTE SE, JA OVO MORAM REC
_____________________________________________________
ubit cu se. ovaj vikend moja baba (prije je nisam tako zvala al stvarno se pretvara u onako, babu-draga mi bakica pomalo postaje kucka) priprema slavlje povodom svog 70. rodjendana. i priprema se obiteljsko slavlje. citava moja obitelj bit ce na okupu- cim se tog sjetim, osjecam tako spljošteno, kao da sam se rastopila. moja uzasna obitelj-najradje bi plakala. samo stala i plakala. ko neko malo razmaženo deriste. ali nisam jer se tako osjecam razlogom zar ne??!!! recite da da. molim vas recite da da. molim vas. te osobe su me oblikovale, moje djetinjstvo bilo bi puno drukcije da njih nie bilo, al zamislite gorcinu kada se sjetim da je sve to bilo lazno. zelim ih vecinom mrzit, al ne mogu. tako su oni mene ostavili da lutam ovim svijetom, kad sam se navikla imat ih uz sebe, ali ih nikad nisam imala. mislim vise nikada necu nikome vjerovati, jer mi zasad bas nejde. al moram se suocit s njima svima. vristala bi, i zavukla se nekome u zagrljaj, da umjesto te veceri s nima, provedem vecer s nekim svojim, nekim ko me poznaje pricajuci, no cini mi se da me nitko uopce ne poznaje NIMALO ME NITKO NE POZNAJE!!!!!!!!!!!!
nikad me nitko nije poznavao i nece, samo sam kao mala sa svojom obitelji bila sigurna i oni su me poznavali al sad me ni oni ne poznaju, a ja njih nikad ni nisam, jer ono sto je bilo nie bila istina. nakon toga, svakoj frendici, frendu, decku nisam vjerovala onako, potpuno. a mislim da nikad ni necu.................. .........................................................
ah...........da........!
|
evo me!!!!!!!!! vise me nitko ne zanima. isli ste mi svi na zivce i pukla sam malo na onom postu gdje vas sve mrzim ali ta mrznja ubrzo je prerasla u potpuno ignoriranje. zasto??!!
jer imam bicikl!!!!!!!!!!moj prekrasni bicikl. ljubica moja mala!!!! moj najbolji prijatelj!!!!!!!! cini mi se nekad i jedini. danas shvatih nesto: moje drustvo, tj. meni najblizi ljudi, ovdje u zag. i ja, mozemo funkcionirat samo kad se pljujemo, kad smo kucke jedni prema drugima.(maleni moji: babajko i jelena volim vas jaaako ) i tako................OVAJ DIO NEMOJTE CITATI AKO NECETE, JER VAS NE ZELIM ZAMARAT SA SVOJIM GLUPOSTIMA, VAS TO NE ZANIMA AL JA MORAM REC NESTO O TOME- MALO ME TO SVE SKUPA IZJEDA, TO JE SAMO I JEDINO MOJ PROBLEM. ZABORAVITE TO I NE ZAMARAJTE SE, JA OVO MORAM REC _____________________________________________________ ubit cu se. ovaj vikend moja baba (prije je nisam tako zvala al stvarno se pretvara u onako, babu-draga mi bakica pomalo postaje kucka) priprema slavlje povodom svog 70. rodjendana. i priprema se obiteljsko slavlje. citava moja obitelj bit ce na okupu- cim se tog sjetim, osjecam tako spljošteno, kao da sam se rastopila. moja uzasna obitelj-najradje bi plakala. samo stala i plakala. ko neko malo razmaženo deriste. ali nisam jer se tako osjecam razlogom zar ne??!!! recite da da. molim vas recite da da. molim vas. te osobe su me oblikovale, moje djetinjstvo bilo bi puno drukcije da njih nie bilo, al zamislite gorcinu kada se sjetim da je sve to bilo lazno. zelim ih vecinom mrzit, al ne mogu. tako su oni mene ostavili da lutam ovim svijetom, kad sam se navikla imat ih uz sebe, ali ih nikad nisam imala. mislim vise nikada necu nikome vjerovati, jer mi zasad bas nejde. al moram se suocit s njima svima. vristala bi, i zavukla se nekome u zagrljaj, da umjesto te veceri s nima, provedem vecer s nekim svojim, nekim ko me poznaje pricajuci, no cini mi se da me nitko uopce ne poznaje NIMALO ME NITKO NE POZNAJE!!!!!!!!!!!! nikad me nitko nije poznavao i nece, samo sam kao mala sa svojom obitelji bila sigurna i oni su me poznavali al sad me ni oni ne poznaju, a ja njih nikad ni nisam, jer ono sto je bilo nie bila istina. nakon toga, svakoj frendici, frendu, decku nisam vjerovala onako, potpuno. a mislim da nikad ni necu.................. ......................................................... |
