znate kakvo je vrijeme :)
Hefe je u zadnje vrijeme poprilično aktivan u ovom blogu.... valjda zato što nema dragu pa ima višak vremena :) (iskreno.... želim ti manje blogova na blogu – ako to znači da ćeš imat neku novu ili staru darlin').
Hefe se i raspisao i načeo dosta tema dolje, ali iskreno nemam vremena odgovarat na sve njih... Naime ovih dana imam full puno posla i još neke stvari uz posao, pa sam morala uskratiti sebi zadovoljstvo u nekim stvarima (i naravno da prvo strada moje piskaranje).
Uživam u vremenu, u razmišljanjima, u događajima... van bdsm sfere... i ponekad (moram priznati) razumijem i ex_slave_darlin i njenu želju da se odmori od bdsm-a. Iskreno, ponekad je i meni pun kufer svega i poželim nekog slatkog romantičnog tipa s kojim ću se u ove jesenje dane šetat po gradu i kad nam postane prehladno uvuć se u kino dvoranu, držanje za ručice, poljupci.... poželim nešto normalno, svakidašnje i dosadno... Činjenica je da se mi ljudi zasitimo stvari u našem životu, da se ponekad zasitimo dosadnog i monotonije, a nakon dva tjedna aktivnosti poželimo to opet nazad... Moja sreća je ta što je mali daleko od mene i vidimo se samo ponekad pa mi ne stigne dosadit :) već mi čak i fali sve to s njime....
Kad smo ja i prvi ex dom prekinuli.... mislila sam kako se nikad neću vratit u bdsm... kako mi je toga dosta jednom i za svagda, ali sad znam drugu istinu, a ta je da je bdsm kao i sve dobre stvari u životu... nešto čega se možeš zasitit ako prečesto i previše konzumiraš, ali ako ga konzumiraš povremeno i u dozama, ostaje zanimljiv i nikad se ne zasitiš...
Neki od vas će reći da opet baljezgam gluposti, ali iskreno... odavno sam prestala brinuti što ostali misle.... Postala sam dosta cinična u zadnje vrijeme... pretpostavljam da je to neka vrsta obrambenog sistema od ovog sjebanog svijeta i onoga što svaki dan u njemu proživljavamo...
Ah da.... htjedoh tu još napisati sve pohvale maloj zbunjenoj zbog toga što je napisala :“ ja u vezu pokušavam ući "hladne glave", onak... bez očekivanja... jer ako ništa ne očekujem neću se razočarati, a možda, možda ispadne sasvim dobro... Samo neznam zašto se onda uvijek razočaram...???? :) A pazi! Postoji razlika između zaljubljenosti i ljubavi!!! Zaljubljenost je stanje, stanje koje trpimo... a ljubav je čin, čin na koji se odlučujemo (to sam jednom negdje pročitala :)) Jako su slični pojmovi ali opet, jako različiti... ma... Što ja sad pričam? Sve ovisi o percepciji pojedinca... Valjda? “. Ja već godinama pokušavam to razgranati i objasniti tako jezgrovito, i ne uspijevam, ali je zato ona uspila u tome..... zaljubljenost je stanje koje trpimo.... a ljubav je čin na koji se odlučujemo.....
Zaljubiti se lako. Damn.... ja se zaljubljujem svaki dan.... u dobru guzu tipa u busu, u oči jednog konobara... ali voliti, reći nekome da ga voliš... to je odluka... i prezirem ljude koji olako govore drugima da ih vole iz čistog razloga što su trenutno zaljubljeni.... neka im onda kažu... zaljubljen sam u tebe.... neka im ne kažu da ih vole.... jer će im time reći...ok... ovo je trenutna hormonska reakcija, a nije ništa dublje.... Za mene reći nekome da ga volim znači da želim s tom osobom dijeliti više od kreveta, za mene to znači.... želim imati djecu s tobom, želim ostariti s tobom.... i zato sam to rekla jednoj jedinoj osobi u životu, jednom davno, i još i danas vjerujem da je ta osoba bila moj soul mate.... ali sam prekinula s njime jer je bio posesivan..... i nije mi davao dovoljno slobode.... možda je Hefe tu ipak u pravu.... možda su neki ljudi za neka druga vremena....
|
