Ovo malo mene

Otišlo je sve u drugi plan. Jer: P O S T A L A S A M T E T K A ! Jednoj lavici. Jutros.
Nisam teta nego tetka. Nek ružno zvuči, para uši i nije u duhu hrvatskog jezika. Teta je na tisuće (tete u vrtiću, na ulici, iza svakog kantuna su tete), a tetka je jedna. Tetka jedne lavice. (Jel mi se samo čini ka da sam i sebi pridala neko «malo» značenje u ciloj stvari ?)
Sad konačno imamo pišulju u obitelji.
Tutle (čitaj: tata) ne zna kako će se dite zvati (normalno za njega). Majka ga zove mezimica. (Tutle, tutle kako možeš dozvolit da ti se dite rodi i da nema imena. Valjda si ima kad palamudit 9 miseci...) Tako da će to bit no name dite određeni period. Meni će bit tetkina- lavica-pišulja. A drugi nek se snalaze.
U bezalkoholnoj sam fazi, al danas ću morati nazdravit tekinoj maloj !