Ovo malo mene

Nisam dobre volje. On i dalje reži, ne komunicira i iskaljuje svoje nezadovoljstvo na meni.
Kad će proć ta faza pitam se. Jer znam dodje i prodje. Al mukotrpno je čekat dan kad će granut sunce na njegovom licu (i mom). Probala sam fino, probala sam se nakezit. Al neće. Još gore.
Sve znam, a ipak uvrijedim se redovno. Kao i noćas kad mu rekoh da vidim iz njegovih pogleda i pokreta mržnju. Kad nije odgovorio digla sam se i skupila jastuk, sebe i suze na divan u tinel i u roj komaraca i misli tipa - da li je shvatio da je to provokacija i namjerno nije odgovorio ono što sam htjela čut, ili me zaista mrzi pa mi nema šta reć. Krasna noć. Krasno jutro. Rekapitulacija noći, uz brzinski čaj (kave još nema), cigareta u zubima i vozi.
Jebiga ni danas nema kupanja.