Kruh nade

Nakon smrti profesora medicine spremaju njegova tri sina kuću, budući im je majka umrla dugo prije oca. Otac je do svoje smrti imao domaćicu. U očevoj ranoj sobi nađoše sinovi uz mnoge skupocijene stvari u jednom ormaru kao kamen tvrdu polovicu kruha. Domaćica je znala o čemu se radi.

Prvih poslijeratnih godina profesor je bio teško bolestan pa mu jedan prijatelj pošalje polovinu kruha da profesor ima bar nešto za jesti. Međutim profesor se sjetio mlade kćerke svojega susjeda, pa tu polovinu kruha pošalje njoj. Ali susjedova obitelj ne htjede kruh zadržati za sebe, nego ga pošalju jednoj staroj, siromašnoj udovici, koja je stanovala u jadnoj sobici u potkrovlju njihove zgrade. Ova sirota udovica međutim odnese kruh svojoj kćerci, koja je živjela sa svoje dvoje male djece par kuća dalje, jer djeca nisu imala što jesti. Mlada je majka, dobivši kruh, odmah pomislila na profesora medicine koji je bio teško bolestan, jer je on od smrti spasio njenoga sina i za tu uslugu nije htio uzeti novac. Sada je bila prigoda da mu se zahvali, pa kruh odnose profesoru.

„Kruh smo odmah prepoznali“, reče profesorova domaćica. “još je na njemu bila mala papirnata etiketa.“ Kada je profesor svoj kruh opet držao u ruci reče:“Sve dok među nama žive ljudi koji se ovako ponašaju, ne moramo se bojati za našu budućnost. Ovaj je kruh mnoge zasitio iako ga nitko jeo nije. Ovaj je kruh svet. On pripada Bogu!“ I stavi ga u ormar. Češće ga je znao pogledati a posebno kada je gubio nadu. Bio je to kruh nade.

„A onaj koji pribavlja sjeme sijaču i kruh za jelo, pribavit će i umnožiti sjeme vaše i povećati plodove pravednosti vaše. Tako ćete se u svemu obogatiti za svakovrsnu darežljivost koja se, našim posredovanjem, izvija u zahvalnicu Bogu.“
2. Pavlova poslanica Korinćanima 9, 10-11

- 00:20 -

Ukupno Komentara (8)

Po sokacki divani ------------U Miraz spremi

Linkovi

Ovo je moje društvo drago

PJESMA SLAVONIJI