nedjelja, 30.04.2006.
.....dan nakon.....
evo mene... nakon rođendana. ludog rođendana. pa da napišem kak je bilo.....
mišica i ja smo išle skupa, došle smo oko pol 10. već je bilo puno ljudi i sve je mirisalo na ludu noć. i bome je bila. kad smo došle, prvo smo bile s dečkima vani kojih sat vremena i zafrkavale se. a onda.. onda smo otišle unutra, k ljudima, i našle se s ivy i korinom. i onda je krenulo. počele smo prvo drapati po juice-votkama. a onda pive. nazdravljale smo za sve živo-za nas, za umag, za lošinj, za pijančevanje, za rođendan, za slavljenika..... i u roku od pola sata svaka popila 3-4 pive. totalno smo se napile. ne znam kad sam se napila toliko brzo. za one koji me znaju, znaju da mene 2 pive bace s nogu jer pivo i ne podnosim baš najbolje. a zamislite onda 4-5 piva, kolko sam ih popila, i juice-votku uz to. heh, da,sve vam je jasno.
e, bilo je ludo. onakve, u lijepom stanju, smo otišle plesat. cijelo vrijeme smo se zafrkavali, upoznala sam se sa svima i baš se lijepo zabavila. jedva čekam da mi mišićin tip donese slike.
e, a onda... ivy je bilo zlo i povraćala je, a korina je tak pala na leđa da je danas završila u bolnici na pretragama. hvala bogu, obadvije su dobro. ali uglavnom, pretjerale smo. tak da.... drugi put ipak moramo malo lakše.
došla sam doma neke malo prije 5, nisam mogla vjerovat da je već tolko sati, jer mi je vrijeme tak brzo prošlo da je to nevjerojatno. jučer sam lijepo rekla curama, alkohol sinoć nije kriv za ništ, ali bude danas za sve. pogodila sam 
opet sam napravila određene gluposti, ne bi o tome pisala... 
heh da. i danas sam razmišljala malo. mislim, kad sam k sebi došla, jer sam ujutro još uvijek imala malih problema s ravnotežom
mogu reći da mi je sad nezamislivo kak sam mogla tolko patiti za njim. ono, na kraju krajeva, kad trijezno razmišljam o tome, čak i nije dečko za kojeg bi mogla reći da je "moj tip". ono, on je super, i ovak sad, ko frend, baš mi je ok. ali sve i da je bilo nekih pokušaja, sad vidim da ne bi uspjelo. tak da, vjerojatno bolje ni nije moglo
heh da..... kiša nam pokvarila planove za kampiranje
a moglo je biti tak lijepo.... a jebi ga. dogovorili smo se da bumo kampirali sljedeći vikend ak bu lijepo vrijeme. tak da.... samo smo odgodili ludovanje za tjedan dana.... jedva čekam
fuck, nokat mi je pukel!! bah.
ma idem sad, ne znam kaj da vam pišem više.
pozdrav, pusice
srijeda, 26.04.2006.
.....proljeće je, a u meni nemir.....
evo mene napokon
upravo sam skužila da već mjesecd dana nisam ništ pisala. sad pišem na novom laptopu i tipkovnica mi je full čudna... al navikavam se polako. e pa, da vas izvijestim kaj se dešavalo ovih mjesec dana kaj me niste čitali, tj. kaj se ja nisam javljala.
uglavnom, ništ posebno. skoro sve je ostalo isto ko i prije, samo kaj sam ja sad malo pametnija u vezi nekih stvari. recimo. raščistila sam sama sa sobom neke stvari i sad mi je puno lakše. moram priznati da je ponekad teško samoj sebi priznat neke stvari, koje uporno poričemo i zavaravamo sami sebe. ali ipak, treba biti realan. treba znati, kad se previše očekuje, da nisu uvijek drugi sve krivi. veliki dio krivice snose upravo ta velika očekivanja. tak da, kad to raščistite sami sa sobom, lakše vam je. bar meni. znam da sad pričam gluposti, ali baš mi je došlo
vezano uz te promjene, priča s onim dečkom je za mene definitivno završena. mislim, frendovi smo i to mi potpuno odgovara. ali zato se ipak neke novo desilo. jedna osoba polako, ali sigurno zauzima svoje mjesto u mojem mislima. to je osoba koja mi je ovak dosta bliska, a u zadnje vrijeme mi je iskazivala dosta nježnosti, za kojom već toliko dugo čeznem... ali ovaj put se ne zavaravam-to nije ništ ozbiljno, čak ni potencijalna veza. služimo jedan drugome za oporavak od starih razočaranja i to je to. ne vjerujem da bude se to preobrazilo u neke više.
iza mene su i praznici. bili su mi super, ali full su prebrzo prošli. tek sam se navikla na odmaranje kad ono, već gotovo i opet štrebanje i štrebanje. puno sam čitala ove praznike. baš sam si guštala uz knjige. jako volim čitati, pustiti misli da odlete negdi daleko, daleko, i potpuno se uživjeti u radnju. inače, knjige volim više od filmova. mislim, nije da ne volim filmove, ali knjiga mi ostavlja veću slobodu poistovjećivanja s likovima. ko da to koga zanima 
kaj se tiče praznika, nisam samo čitala. naravno, izlazila sam svakodnevno opet smo se ludo opijali, obilazili feštice i tak. ludo i nezaboravno. recimo.
počela je sezona rođendana. svaki vikend neki rođendan. ludo. samo kaj ne znam kak bum to financijski podnijela.... ah, a morat ću nekako.... mislim da bude mi sljedeći vikend najluđi u zadnje vrijeme. u subotu rođendan onom tipu, a u nedjelju planinarenje i kampiranje na planini naravno, ak ne bude padala kiša-sad zbilja mislim molit boga za lijepo vrijeme
da, i još neke. za 2 tjedna idem na državno iz prve pomoći. jedva čekam. bila sam i prošle godine i znam da je to ludilo. nije bitno samo natjecanje, bitna je luda ekipa. ipak je to ekipno natjecanje, i kad se tam nađe 21 ekipa srednjih škola, svaka sa 6 članova.... uf, puno je to. mora biti ludo....
zasad je to sve od mene. osim kaj još i svečano obećajem da budem malo češće pisala
puse, bokić