srijeda, 26.04.2006.
.....proljeće je, a u meni nemir.....
evo mene
napokon
upravo sam skužila da već mjesecd dana nisam ništ pisala. sad pišem na novom laptopu i tipkovnica mi je full čudna... al navikavam se polako. e pa, da vas izvijestim kaj se dešavalo ovih mjesec dana kaj me niste čitali, tj. kaj se ja nisam javljala.
uglavnom, ništ posebno. skoro sve je ostalo isto ko i prije, samo kaj sam ja sad malo pametnija u vezi nekih stvari. recimo. raščistila sam sama sa sobom neke stvari i sad mi je puno lakše. moram priznati da je ponekad teško samoj sebi priznat neke stvari, koje uporno poričemo i zavaravamo sami sebe. ali ipak, treba biti realan. treba znati, kad se previše očekuje, da nisu uvijek drugi sve krivi. veliki dio krivice snose upravo ta velika očekivanja. tak da, kad to raščistite sami sa sobom, lakše vam je. bar meni. znam da sad pričam gluposti, ali baš mi je došlo
vezano uz te promjene, priča s onim dečkom je za mene definitivno završena. mislim, frendovi smo i to mi potpuno odgovara. ali zato se ipak neke novo desilo. jedna osoba polako, ali sigurno zauzima svoje mjesto u mojem mislima. to je osoba koja mi je ovak dosta bliska, a u zadnje vrijeme mi je iskazivala dosta nježnosti, za kojom već toliko dugo čeznem... ali ovaj put se ne zavaravam-to nije ništ ozbiljno, čak ni potencijalna veza. služimo jedan drugome za oporavak od starih razočaranja i to je to. ne vjerujem da bude se to preobrazilo u neke više.
iza mene su i praznici. bili su mi super, ali full su prebrzo prošli. tek sam se navikla na odmaranje kad ono, već gotovo i opet štrebanje i štrebanje. puno sam čitala ove praznike. baš sam si guštala uz knjige. jako volim čitati, pustiti misli da odlete negdi daleko, daleko, i potpuno se uživjeti u radnju. inače, knjige volim više od filmova. mislim, nije da ne volim filmove, ali knjiga mi ostavlja veću slobodu poistovjećivanja s likovima. ko da to koga zanima 
kaj se tiče praznika, nisam samo čitala. naravno, izlazila sam svakodnevno opet smo se ludo opijali, obilazili feštice i tak. ludo i nezaboravno. recimo.
počela je sezona rođendana. svaki vikend neki rođendan. ludo. samo kaj ne znam kak bum to financijski podnijela.... ah, a morat ću nekako.... mislim da bude mi sljedeći vikend najluđi u zadnje vrijeme. u subotu rođendan onom tipu, a u nedjelju planinarenje i kampiranje na planini naravno, ak ne bude padala kiša-sad zbilja mislim molit boga za lijepo vrijeme
da, i još neke. za 2 tjedna idem na državno iz prve pomoći. jedva čekam. bila sam i prošle godine i znam da je to ludilo. nije bitno samo natjecanje, bitna je luda ekipa. ipak je to ekipno natjecanje, i kad se tam nađe 21 ekipa srednjih škola, svaka sa 6 članova.... uf, puno je to. mora biti ludo....
zasad je to sve od mene. osim kaj još i svečano obećajem da budem malo češće pisala
puse, bokić 