Opet ja o koncertima
Ovaj put TBF.

Kao da sam nekako znala da će poslije "ništa mi neće ovi dan pokvarit" uslijediti "ja lud sam za njom, priznajem to" i da će mi dan ipak pokvarit "crnjaci i ružne stvari".
Zagrlila sam moju P. , On je stajao 3 centimetra dalje od mene, a ja sam se polako raspadala dok je u pozadini sasvim prigodno sviralo:

Ti ne znaš ko san ja
Ja tebe znan,
Da li znaš da mi ti
Kradeš miran san?
Da li znaš da te voli
Neko s one strane
Miluje daljinski,
Ljubi ekrane.

Onda sam poslala sve u k.... i odlučila više ne misliti na to.

¤

Jako sam sigurna u odluku da više nikad u životu ne želim ići kod zubara.
Nakon "sitnog popravka" tj. stajanja otvorenih usta 45 min, osušenog grla i vilice koju sam s vremenom prestala osjećati te uz iglice koje su mi stršale iz zuba, došla sam doma, nazvala mamu na posao, i počela plakati.
Bolje rečeno naricati.
Moglo se kroz to razaznati nešto kao "oni idu svakih godinu dana kod zubara, ja svaka dva dana", "povadit ću ih sve" i "čemu trošak kad će mi ispasti do dvadesete"

Baš sam cmizdravica.

Stavljam fiksni za 10-ak dana.
*drama*

¤

Nema više šale.
Zna moja prof. iz biologije iz naslova.

Za sutra imam učiti...hm...sve.

Srećom, vani je užasno vrijeme.
Bar nešto.