Da više ne bi zamarala drago mi pučanstvo nekim problemima...miss Ina me nadahnula da napišem jedan post o nečem što mi se dogodilo davno kad sam išla o Italiju...
Uglavnom, kad sam imala negdi oko 8 godina...išli smo u Milano kod moje rodice...moja mama, rođak od 15 god i ja....u edvenčr...lipo smo se ukrcali na trajekt za Anconu...i tako mi se vozimo pet sati...sve sooper...kad ono trajekt kasni...ali nema veze, taman ćemo na vlak...i mi izlazimo...kad ono...kao moja mama otela Ivana...jer nemaju isto prezime...i trebalo ići u Split po potvrdu...mi ne možemo van iz trajekta...kad sam ja počela plakati...to se orilio...jadni lčjudi izlaze iz trajekta..gledaju me...misle tko zna što se desilo...a meni mama pizdi...nema veze što je on glavu i po veći od nje...ona ga je OTELA!!!..I još plus ima kraj sebe dite od osam godina koje uporno škriči...i nariče...
Srića da nam je rodica bila nešto u turizmu i da je znala tog lika, pa su nas pustili...aj dobro stala sam plakati...ali tu nije bio kraj problemima...mi, naravno, KASNIMO NA VLAK!! Ispred trajekta čeka nas lik koji nas triba prevesti do vlaka...kad je on zapičia 100 na sat,kroz crveno, sve moguće stopove i znakove....a ja ležim na podu da me ne vidi policija...
I tako mi došli na kolodvor...taman na vrime...a mo jadni seljaci nismo znali da triba chekirati karte..pa smo do milana stajali...i čekali da se netko makne...napokon smo stigli...ja sam u taksiju opet sidila na podu...naravno...
Tu nije bio kraj našim avanturama...ali ne da mi se više pisati...možda koji drugi put...
Ajte pozz....