utorak, 06.06.2006.

UOBIČAJEN KIŠNI DAN

ajme, kakva gužva ovih dana, nije dost da je vrijeme tolko grdo da bi i najvedrije bacilo u depresiju i čemer duše, neg mi se zaredalo posla i svega drugoga. a ima i važnih vijesti i novosti, ali sve u svoje vrijeme.

nego, kaj nemate nekad osjećaj da okruženi luđacima? naime, ima dana kad jednostavno kam god se okrenem neki tip kojem nisu svi doma.
krenem od odma ujutro i na putu do tramvaja prođem pored čiće koji psuje svima sve po spisku. urla po cesti, nikom određeno se ne obraća. ko zna ko je njega u životu najlutil al moram priznat da mi ga je žal jer je sav odrpan i izgleda ko da nije jel nit se kupal danima.

u tramvaju klasika, od smradeka (popularni BO – body odor, kak to Seinfeld često spomene) do bakutanera s cekerima kaj mi ih rivaju u bubrege. i bar jedan putnik koji opet nekaj viče, psuje vlast, precednika, čak se setil i milke mesić (ne znam kaj mu je ona kriva). gledam oko sebe i ljudi ga ne šljive, ko da se ništ ne dešava, štoćereći da su navikli.

dođem na posel a tam luđaci svoje vrste, to su oni prikriveni kaj se prave fini, ne viču na cesti al delaju sranja poskrivečki. sve neke fine dame a svako malo zaštopan vece od hrpe papira ponad govanca koje se namače. il barem kakav uložak natrpan u školjku. baš bi ih htela videt jel i doma tak trpaju?

odem u dućan po gablec, tam se pijana ženska svadi s prodavačicom oko prihvata ambalaže. za drugu prodavačicu bi dala ruku u vatru da je na teškim drogama jer mi je rekla 17 puta izvolite, fala i opet to isto u roku od pol minute kolko mi je trebalo da kupim pecivo. izašla sam iz dućana i još sam je čula kak viče zamnom «fala!»

na trgu onaj bogec svira harmoniku i pjeva, nemrem opće opisat kakvi su to zvukovi, ljudi beže prek ceste čekat tramvaj u suprotnom smjeru samo da se maknu.
sjetila sam se kad sam u u prvom srednje išla u konzum po nove čokolade – Kolumbo (sjećate se?) i taman sam htela uć nutra, a kad ono na staklena vrata priljepljen tip koji je inače stalno hodal po trgu polugol i bos. uglavnom, bil je priljepljen na vrata al je skinul gaće. tak da sam rivala vrata i spazila pimpek zalepljen na staklo. imal je crvene dlake, božemiprosti. otišla sam bez Kolumba doma.

a u kvartu imam i jednu tetu koja hoda konstantno oblečena u benkicu za djecu, jako je mala a valda je negde našla XXXL benkicu. a za kompletan look si namaže ogromne crvene krugove sa ružem za usta na obraze. i pjeva često iz petnih žila...
ajme, ko zna, možda bum i ja tak jednog dana, onak, popusti mi nekaj u glavi i odo u dućan po benkicu i onda u šetnjicu.....