četvrtak, 01.06.2006.

MOJ ČUVAR

ovaj post bum posvetila svojem pesu.
dakle, moj pas strašni čuvar kojeg možete videti desno je zvanično ušel u pubertet. teško je s njim, ima godinu dana i misli si da je najveća pseća faca u kvartu.
hmmm...ko zna dal i recimo, kornjače prolaze kroz pubić? i kaj onda spelavaju, tetoviraju se po oklopu? spirsaju se? hihi.
no, ono kaj sam htela reći je da danas više nemrete nit životinju imat a da s njom nemorate puuno delat.
nema izvlačenja, kak ljudi moraju učit i školovat se ak hoće kaj postići u životu, tak je i sa pesima. mislim, nije da pes može bit baš biznismen, al recimo, može se pravit mrtav, dat šapu, sjest, leć, doć kad ga zoveš, prosit hranu, trebit buhe i još puno korisnih stvari.
i ja kao odgovoran vlasnik pesa sam si utuvila u glavu da ga moram naučit kaj se da. jer je to korisno. i jer sam i sama štreber. i nemrem mirovat pa maltretiram sve oko sebe kaj se da maltretirat, a on bogec, nema izbora.

osim toga, ja sam nepopravljiva majstorica u preuzimanju što više obaveza na svoju nejaku kičmu, pa sam si i to zela. bum manje spavala po noći pa i to stignem ubacit u raspored.

i tak idemo u školu pes i ja. krenuli smo po zimi. dva put tjedno smo oboje smrzavali papke skup sa još par frikova ko ja na snijegu. pingvini su nas u čudu gledali kaj delamo.al smo i svašta naučili.
imali smo mi i ispit, bokte, nisam tolko trtarila ni kad sam se udavala, creva su me šarafila od fufke jel bumo prošli! ponavljam da sam štreber pa mi je bilo napeto. cela obitelj mi je slala poruke podrške, ko da u bitku idemo. jedva sam ih sprečila da dođu navijat na teren.
zakoniti je već pretil da bu se rastal od mene jer sam svaki slobodni trenutak provodila uvježbavajući ispit s pesom. pes me već mrzil jer sam ga maltretirala. o, ne , evo je opet!!!
i tresla se brda – rodio se miš. prošli na ispitu. bezveze. ja vođena adrenalinom od uspjeha nisam zadovoljna, oću još, oću dalje!!!
i otrgnem ja lovu za drugi stupanj od računa za plin, pa kome još treba grijanje po zimi?
drugi stupanj je bil bez ispita pa sam se opustila. čak sam i markirala kad mi se nije dalo ić.
zakoniti nije mogel verovat da sam se tolko opustila. hihi, nije on znal da je to zatišje pred buru. jer mi se sad pripremamo za ispit za psa pratioca.
opet dva put tjedno drilanje. zakonitog viđam po noći dok spava.
al moram priznat da se pravim važna s pesom po vani, onak mu kao, nehajno, dobacujem naredbe i cvjetam kad mi ljudi vele:
jooj, kakav poslušan pes!!! a ne znaju za naše muke da do tog dođemo.

a sve to je zato jer uspjeh čovjeka ponese. i nije to neka loša stvar. neko će reći da je bezveze školovat pesa. a nekom je to super. ja sam skužila da mi životinja daje puno, zbilja mislim da je njihov utjecaj na ljude ljekovit. i kad to spojim sa vječnom željom za učenjem novih stvari i onim super osjećajem kad vidiš da ti se trud isplatil, mrak!