utorak, 20.06.2006.
Pravi prijatelj je onaj koji ulazi kada ostatak svijeta izlazi
Vjerojatno već pretpostavljate čemu je ovaj post namijenjen. Znači nema potrebe za kilometarskim uvodom..jeeeee..sreća vaša!!
Mislim da je vrijeme da i ja nešto napišem o ljudima bez kojih u nekim situacijama stvarno ne bi mogla. To je trenutno najmanja stvar koju za njih mogu napravit,ali bez brige,odužit ću se ja vama! Zaslužili ste…
Ana, Matea i Nikola..
Ne znače vam ta imena baš puno,jel da? E meni znače sve… ne mogu ni opisati koliko.!
Pa da krenem ispočetka..onako,kronološki…
Anu sam upoznala u 5.razredu osnovne. Pošto je ona tada išla u 6.razred bila sam faca šta imam stariju frendicu. Nije da nisam danas faca,al ono..bile su to posebne godine(pubertet i potreba da se dokažeš pred svima). Za one koji nisu skužili……ŠAAALIM SE,nisam baš toliko umišljena. Prošle smo kroz puno faza.. od prepričavanja koja je u koga zaljubljena,sitnih svađica,čestih i nezaboravnih putovanja u Mađarsku i Makedoniju,spavanja jedna kod druge(dječaci,bez perverznih primisli:). Naše prijateljstvo gradilo se iz godine u godinu i mislim da je tek nedavno poprimilo onaj svoj pravi oblik. Ana je stvarno posebna osoba,moja plavuša,kako se od milja zovemo. Uvijek se trudi da me oraspoloži,u 5 minuta može me natjerati da se odljubim(da,da..brojeve telefona ne dijelim,ona je samo moja;). Neprestano me nasmijava svojim ispadima, zna me natjerati da se osjećam dobro,takva kakva jesam. Ono što najviše volim kod nje je to šta je iskrena,ne boji se boriti protiv drugih čak i ako duboko u sebi zna da nije u pravu, sve što radi, radi sa užitkom, sa ciljem.. kod nje ništa nije uzaludno.
Njoj mogu reći sve. Svu onu moju jad i bijedu koja me nekad proganja..(khm..sad bi nekaj rekla al nećuuuu). Sve one neostvarive sitnice, ono zbog čega se sama sebe nekad sramim..jer bolje se osjećam ak se ona skupa samnom srami. Bolje je udvoje!
I tak Anči..stvarno te volim,i ne možeš ni zamisliti koliko sam ponosna kad ljudima mogu reći da si TI moja najbolja prijateljica.Nemoj to nikada zaboraviti…
Na redu je moje Strmče..
Moram priznat,na samom početku 1.razreda srednje kada smo se i upoznale,nisam nikada mislila da bi ona mogla biti jedna od onih osoba bez kojih ne bi mogla zamisliti sebe i svoj blondie život. Intenzivnije smo se počele družit u 2.razredu spletom okolnosti(!?) koje su na kraju dale savršen rezultat za nas dvije. Polako smo se sve više počele povjeravati jedna drugoj, sve češće smo izlazile zajedno van i polako ali s vremenom postale smo najbolje prijateljice. Naravno, u svakom prijateljstvu postoje prepreke, razno-razne besmislene svađe,pa tako i kod nas. Samo, mi smo po tom pitanju stvarno posebne. Najduže razdoblje u kojem smo bile „posvađane“ trajalo je svega 3 sata(ako i toliko). Jednostavno mi ne možemo biti posvađane.. i to je ono šta mi je stvarno predobro kod nas. Ono što mi je ostalo u pamćenju kod nas dvije i šta će mi vjerojatno ostati za stalno je jedan od naših izlazaka kada mi je onako iz čista mira rekla: „Črnkica,ti si moja najbolja prijateljica ,stvarno jesi!“
Ovih zadnjih dana to je i dokazala. Zapravo,dokazale smo jedna drugoj koliko smo zapravo vezane. Inače, ona vam je jako vrckasta, luda i iskrena osoba. Nekada stvarno naivna, al evo..ne bi bilo fora da je savršena! Isto kao i Ani,mogu joj reći apsolutno sve,od A do Ž.
Nije da se nekad ne bediram,al nema veze. Pa bilo bi nam dosadno da nema takvih stvari.
Kod nje mi je fascinantno koliko dobronamjerno okrutna može biti(jebate koji izraz). Zbog toga i ja sam bolja osoba. Ne znam šta bi da nemam nje.. Bila bi skroz druga osoba. Tnx strma..zbog puno toga,a najviše šta si mi takva frendica koju drugi mogu samo poželjeti. Suvišno je i govoriti koliko te puno volim..
I na kraju,zadnji ali ne manje vrijedan je moj Nikola. Da se ne bi ostali dječaci ljutili,znate da vas sve volim jednako,al evo Dolački je ipak Dolački.
Nismo si oduvijek bili baš dobri. Ako se dobro sjećam,“skužili“ smo se u osnovnoj,negdje u 6. razredu kad sam ja navodno bila zaljubljena u njegovog frenda iz razreda. I sada javno,pred svima kažem da-NISAM!!
Uh,kad se sjetim samo onih dana kad ste se vozili autobusu prema doma i veselo nam pokazivali razne perverzije. Može te biti sram zbog toga..
On je jedan od onih koji me stvarno dobro znaju spustit na zemlju..onako pošteno! Nekada mi stvarno zna biti neugodno,al evo kako ti kažeš,sve za moje dobro. Aj, nadam se da će biti neke koristi od toga. Osim toga,voli govoriti u šiframa i služiti se uzrečicama šta me nekad stvarno zna iznervirat,pogotovo ako ih ja moram dešifrirat u pola noći. Katastrofa Nikola,katastrofa. Isto tako,stvarno me ljuti šta ne sluša moje savjete,ali evo..sjetit ćeš se ti mene!da,da.. Bez obzira na to,baš ga volim(ok, opet njušim neke perverzne misli). I da,cure,slobodno me tražite njegov broj.. Nije uopće problem. Nek se javi više neka koja će napravit od njega zaljubljenu budalicu,zaslužio je..
Eto,to bi bilo to. Nadam se da sam vam dala do znanja da ste stvarno važne osobe u mojem životu. Da nema vas, ja ne bi bila ona ista mala,plava,zbunjena i šašava Črnkica koja svijet gleda kroz ružičaste naočale. Bila bi mala,plava,zbunjena i šašava Črnkica koja svijet gleda kroz ružićaste naočale ali, koja uz sva razočaranja ne bi imala nikoga da bude uz nju kada joj je najteže. Zahvaljujući vama, ja svijet i dalje gledam pozitivno, ali uvijek sa jednim dijelom sebe stojim na zemlji i ne dopuštam da me ružne stvari previše dotuku. TaJ drugi dio mene ste vi. Da nema vas, moj svijet bi bio ružičast ali i bezbroj puta povrijeđen, i stalno bi se vrtila u krug. Hvala vam šta me trpite kad je to i nemoguće,kad mi 50 puta tupite istu stvar zato šta prvih 49 puta nisam shvatila i šta ste uz mene kada mi to treba..
To je ono što vas čini mojim najboljim prijateljima..
Postoji još puno stvari koje nisam rekla,stvari koje naše prijateljstvo čine jačim iz dana u dan. Nisam ih namjeravala
nabrajati jer jednostavno-bilo bi ih previše
Volim vas puno