Sea of love
Prije neku večer uspio sam uhvatiti legendaran film Harolda Beckera „More ljubavi“ na nekoj od televizija (više ih ni ne razlikujem, jedino znam da kad je teško sranje onda je obično RTL). Mislim da je to bio čak i prvi film koji sam u davna vremena gledao u kinu sa ekipom iz srednje. Sadržaj je poznat, ženska kojoj ubijaju dateove koje upoznaje preko oglasa. Al Pacino je bio odličan kao policijski istražitelj- gubitnik, a i Ellen Barkin i John Goodman ostvarili su zapažene uloge, Becker je složio stvarno odličan film, klasik žanra, sa izvrsnom karakterizacijom likova. Jedna mi je scena posebno zapala za oko, kad Al sa ekipom kod sebe doma pregledava oglase, prilično cugaju, a njegov stari citira stihove kojima je zaveo njegovu majku. Oni koji su gledali film znaju i scenu i likove, a meni je ta scena postavila pitanje izgleda li moja budućnost poput te situacije? Da li je slika moje budućnosti sa kojih 44-45 biti sredovječni luzer, bez obitelji (u najboljem slučaju razveden), koji i dalje živi sa starim, radi u nekoj šugavoj državnoj službi (murjak srećom neću biti nikad) bez nekih novaca i naravno popriličan je cuger.. Odjednom mi se ta scena učinila jako mogućom..No, pustimo to. Okosnica filma je stvar određenih Phil Phillips and the Twilights (glupa li imena za bend) „Sea of love“ uz koju bolesno ljubomorni bivši muž ubija tipove s kojima se njegova bivša supruga nalazi preko oglasa. Snimano u doba dok još Iskrica nije bila ni zamisliva. Na završnoj špici vrti se odlična verzija pjesme „Sea of love“ koju izvodi Tom Waits. Tu bi stvar morao nabaviti.
U zadnje vrijeme slušaju mi se Stonesi, a i podosta Dylana i Beatlesa. Tko zna otkud ta potreba za rock klasikom. Paše mi, u svakom slučaju, pa bi se tu dobro uklopio i Waits....
|
