Mirjana Šeparović

PILJAK

Ma odakle krenut

mlada sam bila i prvo bicikl od oca dobila

koja srića

biciklom poći do ušća…

a ima ga bome dosta

mažinjam nogicama razigrana

vozim i tiho pjevam

ide vlajina na more rekli bi otočani

i zaista stignem onako znojna

nogama progazam po pješčanim sprudima mog ušća

nema kamenja

pržina

tražim ja znatiželjna kao i uvik nešto nova

odjednom nogu zažulji nešto…

pogledam brzo kamenčić je

nije piljak

šesno-fino oblikovan…

uzmem ga

i gle

na njemu rupica

mislim neki znak

i bija je

divan za ključe privjesak

kojeg oko vrata sve do poprsja dugo nosila sam ja…

on je meni poslije mornara uputi…

zapravo sam se u njega pretvorio

moj piljak i sad oko mog vrata ukras je jedini

za mene najljepši.