Mirjana Šeparović

VIJAK DRAČE

kiša, nevera, krupne kapi padaju…

moje misli odlutaju…

moji roditelji mi jednom ispričali…

drače-uvijek se sjetim

jer i na mome putu naletim.

moj otac i majka zaljube se tada i pođoše skupa na radne akcije

e tako je tada bilo

…radilo se autoput, Slavonija žitna.

sirotinja seoska pošla pomagat za nešto malo

ma nije se kralo …

više džabe nego plaće

sirotinja samo tako znade…

zaljubi se u nju

tako je zvao ćuću…

povede kući i prositi u njezinih

nekako otac i popusti

al’ brat veli bježi…

da uzmeš vijutak drače

kroz kuću povući nema nizašto zapeti…

to ti je ono kako kažu brime

ali oni ostadoše zajedno pedeset godina…

mama hvala Bogu sa bratom još je tu,

a pape ozgor prati i čeka nju…

nama djeci sve su bili

svi smo uspili…

njihove snove ostvarili

naši pošteni siromašni

bogati roditelji