ANKSIOZNOST - PANIKA - DEPRESIJA

Korisnici mogu više informacija potražiti na stranici:

http://lijekovi-lijecenje.blogspot.com

UPUTSTVO ZA PACIJENTA
Pre upotrebe pažljivo proèitajte ovo uputstvo!
Uputstvo saèuvajte. Možda æete želeti ponovo da ga proèitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek je propisan lièno Vama i ne smete ga dati drugome. Drugome ovaj lek može da škodi èak i ako ima znake bolesti sliène Vašim.

Zaštiæen naziv leka, jaèina leka, farmaceutski oblik:	FLUNIRIN® 20 mg, kapsula, tvrda
Nezaštiæeno, generièko ime:	fluoksetin
Sadržaj aktivnih supstanci :	1 kapsula sadrži 20 mg fluoksetina u obliku fluoksetin-hidrohlorida
Sadržaj pomoænih supstanci:	Laktoza, monohidrat; celuloza, mikrokristalna; krospovidon; magnezijum-stearat; želatin; žuti gvožðe (III)-oksid (E 172); crni gvožðe (III)-oksid (E 172); titan-dioksid (E 171); boja Indigo carmine (E 132); preèišæena voda. Mastilo: šelak; crni gvožðe (III)-oksid (E 172); propilenglikol (E1520).
Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje u promet:	GALENIKA a.d., Batajnièki drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
Naziv i adresa proizvoðaèa:	GALENIKA a.d., Batajnièki drum b.b., 11080 Beograd, Srbija

1.ŠTA JE LEK FLUNIRIN® I ÈEMU JE NAMENJEN

FLUNIRIN je lek iz grupe inhibitora preuzimanja serotonina i koristi se u terapiji depresivnih, opsesivno-kompulsivnih poremeæaja i bulimije nervoze. FLUNIRIN se može primenjivati kod dece i adolescenata 8-18 godina za terapiju velikih depresivnih epizoda (uz psihoterapiju), samo ukoliko nije ostvaren pozitivan efekat posle 4-6 sesija psihoterapije.
Ime leka : Farmaceutski oblik: Jaèina: Pakovanje: Broj rešenja i datum:

FLUNIRIN®	Kapsula, tvrda	20 mg	3 blistera (30 kapsula)	2934/2007/12 od 29.11.1007.

SASTAV
Farmaceutski oblik i sadržaj: Kapsula, tvrda 1 kapsula sadrži 20 mg fluoksetina u obliku fluoksetin-hidrohlorida.
IZGLED
Tvrde neprovidne želatinske kapsule N°3, žutozelenog tela i maslinasto zelene kapice. Na telu kapsule odštampano je “20”, a na kapici kapsule “FLE”.
KAKO LEK FLUNIRIN® DELUJE
FLUNIRIN deluje antidepresivno tako što selektivno inhibira preuzimanje serotonina u presinaptièke nervne završetke, što za posledicu ima pojaèanje dejstva serotonina u centralnom nervnom sistemu.
KADA SE LEK FLUNIRIN® UPOTREBLJAVA
FLUNIRIN se upotrebljava u terapiji velikih depresivnih epizoda, opsesivno-kompulsivnih poremeæaja i bulimije nervoze (patološke proždrljivosti). FLUNIRIN se može primenjivati kod dece i adolescenata 8-18 godina za terapiju velikih depresivnih epizoda samo ukoliko nije ostvaren pozitivan efekat posle 4-6 sesija psihoterapije i ako je to u najboljem interesu za pacijenta. Obavezan je nastavak psihoterapije i pažljivo praæenje pacijenta za sve vreme davanja leka

2.ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK FLUNIRIN®

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroniènu bolest, neki poremeæaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.

LEK FLUNIRIN® SE NE SME KORISTITI
FLUNIRIN ne smete uzimati ako ste preosetljivi na fluoksetin ili bilo koji drugi sastojak leka i ako istovremeno uzimate lek iz grupe inhibitora monoamino oksidaze (inhibitori MAO).
U sluèaju netolerancije na neke od šeæera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka jer se u njegovom sastavu nalazi laktoza.

UPOZORENJA I MERE OPREZA
Nemojte uzeti lek i recite Vašem lekaru ili apotekaru ukoliko:

• ste nekada imali (ili mislite da ste imali) sitnozrnasti osip ili alergiju na fluoksetin ili bilo koji drugi sastojak leka. Alergija podrazumeva sitnozrnasti osip, svrab, oteèeno lice ili usne, ili oseæaj nedostatka vazduha.
  
• uzimate (ili ste uzimali u periodu od najmanje poslednje dve nedelje) neki lek iz grupe inhibitora monoamino oksidaze (takoðe poznati kao inhibitori MAO).
  

Terapiju lekom FLUNIRIN možete zapoèeti tek dve nedelje posle prestanka uzimanja ireverzibilnih inhibitora MAO, a veæ sledeæeg dana po prestanku uzimanja tzv. reverzibilnih inhibitora MAO (moklobemid).

Nemojte uzimati bilo koji inhibitor MAO najmanje pet nedelja posle prestanka uzimanja leka FLUNIRIN. Lekovi iz grupe inhibitora MAO su selegilin, moklobemid, fenelzin, tranilcipromin ili izokarboksazid.

Takoðe recite Vašem lekaru ili apotekaru ukoliko:

• bolujete od epilepsije ili ste nekada imali epileptièni napad; ako dobijete napad odmah se javite lekaru,
  
• ste bolovali od manije u prošlosti; ukoliko imate maniènu epizodu odmah se javite lekaru, terapija flunirinom možda treba biti prekinuta,
  
• imate dijabetes (može biti potrebna modifikacija doze insulina ili druge antidijabetiène terapije),
  
• imate probleme sa jetrom ili srcem,
  
• ste starija osoba i uzimate neki diuretik,
  
• ste na elektro-konvulzivnoj terapiji,
  
• imate poremeæaj krvarenja u anamnezi, ili uzimate lek koji utièe na zgrušavanje krvi,
  
• imate misli o samopovreðivanju i samoubistvu.
  

Simptomi depresije ukljuèuju misli o samopovreðivanju ili samoubistvu. Potrebno je 3-4 nedelje da lek ispolji pun antidepresivni efekat. Moguæe je da se simptomi depresije pojaèaju u prvih nekoliko nedelja terapije. Neke grupe pacijenata imaju poveæan rizik: mlaðe odrasle osobe (starosti 18-29 godina), ili osobe koje su prethodno imale misli o samoubistvu ili da na neki drugi naèin naškode sebi.

Odmah se javite Vašem lekaru ili idite do najbliže zdravstvene ustanove ukoliko Vam se jave bilo koje uznemirujuæe misli ili iskustva, za vreme poèetnog ili bilo kog drugog perioda uzimanja leka.

Ukoliko dobijete neobjašnjivo visoku temperaturu, mišiænu ukoèenost ili tremor (drhtavicu), postanete konfuzni i/ili iritabilni (razdražljivi), možda je došlo do pojave tzv. serotonergièkog sindroma. Iako se ovaj sindrom javlja jako retko, može dovesti do stanja koja ugrožavaju život, zato je neophodno da, ukoliko se ovi simptomi pojave, odmah obustavite primenu leka i javite se Vašem lekaru.

Upotreba kod dece i adolescenata mlaðih od 18 godina (8-18 godina)
Ukoliko pacijenti mlaði od 18 godina koriste FLUNIRIN, može doæi do neželjenih dejstava u vidu suicidnih misli, pokušaja samoubistva i agresivnosti. Lekar može prepisati FLUNIRIN mlaðima od 18 godina za terapiju velikih depresivnih epizoda samo ukoliko nije ostvaren pozitivan efekat posle 4-6 sesija psihoterapije i ako proceni da je to u najboljem interesu za pacijenta. Obavezan je nastavak psihoterapije i pažljivo praæenje pacijenta za sve vreme davanja leka. Ukoliko se ova neželjena dejstva jave, odmah obavestite Vašeg lekara.

FLUNIRIN se ne sme davati za terapiju drugih poremeæaja, osim za terapiju depresije. Ukoliko posle 9 nedelja ne doðe do poboljšanja, terapiju treba prekinuti.

FLUNIRIN se ne sme koristiti za terapiju dece mlaðe od 8 godina.

UZIMANJE LEKA FLUNIRIN® SA HRANOM ILI PIÆIMA
Uzimanje hrane i bezalkoholnih piæa ne utièe na dejstvo leka.

PRIMENA LEKA FLUNIRIN® U PERIODU TRUDNOÆE I DOJENJA
Pre nego što poènete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.

Recite Vašem lekaru ili apotekaru ako ste trudni ili mislite da ste trudni ili planirate trudnoæu. Takoðe recite ukoliko dojite ili to tek treba da poènete.

Iako podaci ne ukazuju na poveæan rizik u trudnoæi, lek se mora primeniti sa posebnim oprezom, posebno u kasnoj trudnoæi, ili neposredno pre poroðaja, zbog moguæe pojave neželjenih efekata kod novoroðenèadi u vidu razdražljivosti, drhtanja, mišiæne slabosti, upornog plaèa, teškoæa pri sisanju ili spavanju.

FLUNIRIN se izluèuje putem mleka i može dovesti do neželjenih dejstava kod novoroðenèadi. Lek se može primeniti tokom dojenja samo ako je to neophodno, a lekar može prepisati manju dozu leka.

UTICAJ LEKA FLUNIRIN® NA UPRAVLJANJE MOTORNIM VOZILIMA I RUKOVANJE MAŠINAMA

Postoji moguænost da lek utièe na Vaše psihomotorne sposobnosti. Ne upravljajte motornim vozilom i mašinama dok se ne uverite da vaše psihomotorne sposobnosti nisu umanjene.

VAŽNE INFORMACIJE O NEKIM SASTOJCIMA LEKA FLUNIRIN®
U sluèaju netolerancije na neke od šeæera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka jer se u njegovom sastavu nalazi laktoza

PRIMENA DRUGIH LEKOVA
Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u buduænosti.
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, ukljuèujuæi i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Istovremena primena FLUNIRIN-a i inhibitora MAO je kontraindikovana. Nemojte uzimati bilo koji inhibitor MAO najmanje pet nedelja posle prestanka uzimanja FLUNIRIN-a. Lekovi iz grupe inhibitora MAO su selegilin, moklobemid, fenelzin, tranilcipromin ili izokarboksazid. Terapiju FLUNIRIN-om možete zapoèeti tek dve nedelje posle prestanka uzimanja ireverzibilnih inhibitora MAO, a veæ sledeæeg dana po prestanku uzimanja tzv. reverzibilnih inhibitora MAO (moklobemid).

Recite Vašem lekaru ili apotekaru ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali neki drugi lek.
Takoðe recite lekaru ukoliko ste uzimali neki lek u poslednjih pet nedelja. Ovde spadaju i aspirin i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen) koji se mogu nabaviti i bez lekarskog recepta.

Fluoksetin može da utièe na to kako neki lekovi deluju. Ovde spadaju: litijum, triptofan, haloperidol, hlorpromazin, klozapin, alprazolam (ovi lekovi se koriste u terapiji depresije, anksioznosti i drugih mentalnih poremeæaja), tramadol (analgetik) ili sumatriptan (lek protiv migrene), flekainid ili enkainid (lekovi za poremeæaje srèanog rada), karbamazepin ili fenitoin (anti-epileptici), triciklièni antidepresivi (npr. imipramin, dezipramin i amitriptilin), propranolol ili metoprolol (lekovi za povišen krvni pritisak) ili varfarin (antikoagulans).

Druge lekove uzimajte samo ukoliko Vaš lekar smatra da su bezbedni za Vas. Ne treba da poènete da uzimate kantarion ukoliko veæ uzimate fluoksetin.
Ukoliko ste veæ zapoèeli terapiju kantarionom a zapoèeli ste i sa primenom fluoksetina, prestanite sa uzimanjem kantariona i recite to Vašem lekaru pri prvoj sledeæoj poseti.

3.KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK FLUNIRIN®

Ukoliko mislite da FLUNIRIN suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Zavisno od bolesti od koje bolujete Vaš lekar æe savetovati sledeæe:

Depresija:
u poèetku 20 mg (jedna kapsula) na dan. Vaš lekar može poveæati dozu tri do èetiri nedelje kasnije ako je to neophodno, eventualno do 60 mg (tri kapsule) na dan. Doza mora biti poveæana postepeno kako bi dobili najmanju efektivnu dozu. Možda se neæete odmah oseæati bolje, to je zato što je potrebno nekoliko nedelja da lek ispolji pun antidepresivni efekat. Terapija mora biti sprovedena najmanje 6 meseci.

Bulimija nervoza:
60 mg (tri kapsule) na dan.
opsesivno-kompulsivni poremeæaji: 20 - 60 mg (jedna do tri kapsule) na dan, zavisno od preporuke lekara. Ukoliko ne doðe do poboljšanja simptoma u toku 10 nedelja, nastavak terapije treba pažljivo razmotriti.

Deca i adolescenti do 18 godina
Lekar može prepisati FLUNIRIN za terapiju depresije mlaðima od 18 godina samo ukoliko nije ostvaren pozitivan efekat posle 4-6 sesija psihoterapije i ako proceni da je to u najboljem interesu za pacijenta.
Lek se primenjuje samo uz psihoterapiju. Neophodno je pažljivo praæenje pacijenta za sve vreme dok terapija traje. Poèetna doza trebalo bi da iznosi 10 mg na dan (u vidu oralne suspenzije), a nedelju do dve nedelje kasnije Vaš lekar može poveæati dozu na 20 mg (jedna kapsula) na dan. Kod dece sa manjom telesnom masom potrebno je razmotriti primenu manjih doza. Kod dece, kod koje je postignut željeni terapijski odgovor, nakon 6 meseci od poèetka terapije treba razmotriti potrebu dalje primene leka.

Ukoliko posle 9 nedelja ne doðe do poboljšanja, terapiju treba prekinuti. Sigurnost hroniène terapije duže od 19 nedelja nije utvrðena.
Ukoliko ste starija osoba, doza mora biti pažljivo odreðena, a dnevna doza ne bi trebalo da prelazi 40 mg.
Maksimalna doza je 60 mg dnevno.
Ukoliko imate ošteæenu funkciju jetre, lekar može prepisati manju dozu leka, ili Vam savetovati da koristite lek svaki drugi dan.

Možda se neæete odmah bolje oseæati pošto poènete da uzimate lek za depresiju. To je zbog toga što poboljšanje simptoma depresije može da nastane tek posle prvih nekoliko nedelja terapije. Važno je da kontinuirano uzimate lek sve dok Vaš lekar ne odredi da više ne treba da ga uzimate. Iako Vam se èini da se oseæate bolje, nemojte prestati sa uzimanjem leka sve dok ne konsultujete Vašeg lekara. Uvek sebi obezbedite dovoljne kolièine leka kako ne biste ostali bez njega.

Uvek se držite uputstva Vašeg lekara o doziranju. Nikada ne uzimajte veæu dozu od one koju Vam je lekar propisao. Kapsule progutajte sa malo vode. Lek možete ali ne morate uzimati sa hranom, što zavisi od Vas. Ne uzimajte alkohol dok ste na terapiji fluoksetinom.

Na kraju terapije Vaš lekar æe Vas uputiti kako da postepeno ukinete lek-u toku 1 do 2 nedelje.

Kod veæine pacijenata, simptomi pri postepenom ukidanju terapije fluoksetinom su blagi, i obièno nestaju za nekoliko nedelja. Ukoliko po završetku terapije osetite neki od simptoma, obratite se lekaru.

AKO JE PACIJENT UZEO VIŠE LEKA FLUNIRIN® NEGO ŠTO JE TREBALO
Ukoliko ste uzeli veæu dozu leka FLUNIRIN nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!
AKO JE PACIJENT ZABORAVIO DA UZME LEK FLUNIRIN®
Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskoèili da uzmete lek!
Ukoliko ste propustili da uzmete jednu dozu leka, ne brinite. Uzmite sledeæu dozu naredni dan u uobièajeno vreme.

AKO PACIJENT NAGLO PRESTANE DA UZIMA LEK FLUNIRIN®
Ukoliko naglo prestanete da uzimate lek može doæi do sledeæih pojava:
vrtoglavica, oseæaj mravinjanja po koži, poremeæaj sna (ukljuèujuæi nesanicu i intenzivne snove), oseæaj neuobièajenog umora ili slabosti, uznemirenost, oseæaj iracionalnog straha, muènina i/ili povraæanje,
drhtavica i glavobolja.

4.MOGUÆA NEŽELJENA DEJSTVA

Kao i svi lekovi, i FLUNIRIN može imati neželjena dejstva.
Ukoliko Vam se na koži pojavi sitnozrnasti osip ili alergijske reakcije kao što su svrab, otok usana/jezika ili zviždanje u pluæima/kratkoæa daha, odmah prestanite sa uzimanjem leka i obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.

Ukoliko osetite nemir odnosno ne možete da sedite ili stojite u miru možda imate stanje koje se naziva akatizija. Poveæanje doze, u ovom sluèaju, može doprineti da se oseæate još gore. Ukoliko se ovako oseæate, odmah se javite Vašem lekaru.

Odmah recite Vašem lekaru ako Vaša koža postane crvena, a zatim poènu da se javljaju mehuri po njoj i poène da se ljušti. Ova pojava je inaèe veoma retka.

Kod nekih pacijenata se može javiti:

• kombinacija simptoma koju èine neobjašnjiva visoka temperatura, ubrzano disanje, znojenje, krutost mišiæa, konfuzija, ekstremna agitacija ili pospanost (retko);
  
• oseæaj slabosti, pospanost ili konfuzija (uglavnom kod starijih osoba koji su na terapiji diureticima);
  
• produžena i bolna erekcija;
  
• iritabilnost i ekstremna agitacija.
  

Ukoliko se pojavi neko od navedenih neželjenih efekata odmah se javite Vašem lekaru.

Ukoliko Vam se javi neki od sledeæih neželjenih efekata, a ujedno Vas uznemirava ili traje neko vreme, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu:

Telo kao celina: jeza, osetljivost na sunèevu svetlost, gubitak telesne mase.

Digestivni sistem: proliv, bolovi u stomaku, povraæanje, loše varenje, smetnje gutanja ili promene ukusa ili suvoæa usta. Retko, može doæi do poremeæaja testova funkcije jetre, a veoma retko hepatitis.

Nervni sistem: glavobolja, problemi sa snom ili neobièni snovi, vrtoglavica, slab apetit, oseæaj umora, euforija, nekontrolisani pokreti, grèevi, ekstremni nemir, halucinacije, konfuzija, agitacija, anksioznost (neobjašnjiv oseæaj straha), nervoza, poremeæena koncentracija i tok misli, panièni napadi ili misli o samoubistvu ili samopovreðivanju.

Poremeæaji urogenitalnog i reproduktivnog sistema: teškoæe pri mokrenju, èešæe mokrenje, poremeæaj seksualne sposobnosti, luèenje mleka.

Respiratorni sistem: bol u grlu, kratkoæa disanja. Poremeæaji funkcije pluæa, ukljuèujuæi i razne zapaljenjske procese i fibrozu, retko se javljaju.

Ostalo: gubitak kose, zevanje, nejasno viðenje, neobjašnjena pojava modrica ili krvarenja, znojenje, naleti crvenila, oseæaj vrtoglavice u stojeæem položaju, bolovi u zglobovima ili mišiæima, snižene koncentracije natrijuma u krvi.

Veæina ovih pojava nije zabrinjavajuæa i nestaje posle prvih nekoliko nedelja uzimanja leka.

Deca i adolescenti (8-18 godina):
agresivnost i pojaèane misli o samopovreðivanju; moguæ je usporen rast i seksualno sazrevanje.

5.KAKO ÈUVATI LEK FLUNIRIN®

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe oznaèenog na pakovanju!
ÈUVANJE
Držati lek FLUNIRIN van domašaja dece!
Èuvati na temperaturi do 30°C, u originalnom pakovanju.

REŽIM IZDAVANJA LEKA
Lek se može izdavati samo uz lekarski recept (R).

POSEBNE MERE UNIŠTAVANJA NEUPOTREBLJENOG LEKA ILI OSTATKA LEKA
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važeæim propisima.

DATUM POSLEDNJE REVIZIJE TEKSTA
Decembar, 2007.

(Izvor: www.galenika.rs)

Korisnici mogu više informacija potražiti na stranici:

http://lijekovi-lijecenje.blogspot.com

UPUTSTVO ZA PACIJENTA

Pre upotrebe pažljivo proèitajte ovo uputstvo!

Uputstvo saèuvajte. Možda æete želeti ponovo da ga proèitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek je propisan lièno Vama i ne smete ga dati drugome. Drugome ovaj lek može da škodi èak i ako ima znake bolesti sliène Vašim.

Zaštiæen naziv leka, jaèina leka, farmaceutski oblik:	KSALOL®, 0,25 mg, tableta KSALOL®, 0,5 mg, tableta KSALOL®, 1 mg, tableta
Sadržaj aktivnih supstanci :	1 tableta sadrži 0,25 mg alprazolama 1 tableta sadrži 0,5 mg alprazolama 1 tableta sadrži 1 mg alprazolama
Sadržaj pomoænih supstanci:	KSALOL 0,25 mg: laktoza, monohidrat; kukuruzni skrob; povidon; celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat KSALOL 0,5 mg: laktoza, monohidrat; kukuruzni skrob; povidon; boja Sunset Yellow Lake (E 110); celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat KSALOL 1 mg: laktoza, monohidrat; kukuruzni skrob; povidon; boja Indigotine Lake (E 132); celuloza, mikrokristalna; magnezijum-stearat
Naziv i adresa nosioca dozvole za stavljanje u promet:	GALENIKA a.d., Batajnièki drum b.b., 11080 Beograd, Srbija
Naziv i adresa proizvoðaèa:	GALENIKA a.d., Batajnièki drum b.b., 11080 Beograd, Srbija

1.ŠTA JE LEK KSALOL® I ÈEMU JE NAMENJEN

Ime leka : Farmaceutski oblik: Jaèina: Pakovanje: Broj rešenja i datum:

KSALOL®	Tableta	0,25 mg	2 blistera (30 tableta)	1434/2007/12 od 05.07.2007.
KSALOL®	Tableta	0,5 mg	2 blistera (30 tableta)	1435/2007/12 od 05.07.2007.
KSALOL®	Tableta	1 mg	2 blistera (30 tableta)	1436/2007/12 od 05.07.2007.

SASTAV
Farmaceutski oblik i sadržaj:
1 tableta sadrži 0,25 mg alprazolama
1 tableta sadrži 0,5 mg alprazolama
1 tableta sadrži 1 mg alprazolama
IZGLED
Okrugle bikonveksne tablete od 0,25 mg bele do žuækastobele boje.
Okrugle bikonveksne tablete od 0,5 mg svetlonarandžaste boje.
Okrugle bikonveksne tablete od 1 mg svetloplave boje.
KAKO LEK KSALOL® DELUJE
KSALOL je lek koji smanjuje oseæaj strepnje, uznemirenosti (anksioznosti) i napetosti.
KADA SE LEK KSALOL® UPOTREBLJAVA
KSALOL tablete se upotrebljavaju za leèenje anksioznosti i anksioznosti udružene sa depresijom. Tablete KSALOL su samo za kratkotrajnu upotrebu.

2. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK KSALOL®

Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroniènu bolest, neki poremeæaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih.
LEK KSALOL® SE NE SME KORISTITI
Ne uzimajte KSALOL u sluèaju da imate:

• miasteniju gravis,
  
• tešku respiratornu insuficijenciju,
  
• sindrom apneje u snu,
  
• teško ošteæenje jetre,
  
• preosetljivost na benzodiazepine ili bilo koji sastojak tablete.
  

U sluèaju netolerancije na neke od šeæera, obratite se svome lekaru pre upotrebe ovog leka jer sadrži laktozu.
UPOZORENJA I MERE OPREZA
Pre primene leka, obavestite svog lekara ukoliko imate pluænu bolest (hroniènu respiratornu insuficijenciju), oboljenje jetre ili imate neko psihijatrijsko oboljenje.
Benzodiazepine ne treba koristiti same za leèenje depresije ili anksioznosti udružene sa depresijom.
Obavezno obavestite svoga lekara ako konzumirate alkohol ili ste bili zavisni od alkohola ili lekova!
Ne uzimajte KSALOL duže nego što Vam je propisano.
Duža primena KSALOL-a može da dovede do razvoja tzv. fizièke i psihièke zavisnosti. Prilikom naglog prekida terapije postoji opasnost od razvoja apstinencijalnih simptoma. Može da se javi glavobolja, nesanica, bol u mišiæima, prekomerna uznemirenost, napetost, konfuzija i razdražljivost. U teškim sluèajevima moguæi su i mišiæni grèevi, povraæanje, znojenje i konvulzije. Rizik od nastanka apstinencijalnih simptoma je veæi kada se leèenje naglo prekine, pa je dozu potrebno postepeno smanjivati za najviše 0,5 mg svaka tri dana.

UZIMANJE LEKA KSALOL® SA HRANOM ILI PIÆIMA

Konzumiranje alkohola utièe znaèajno na dejstvo KSALOL tableta! Pacijenti ne treba da uzimaju alkohol istovremeno sa lekom jer se dejstvo leka time znatno pojaèava.
Uzimanje hrane ne utièe znaèajno na dejstvo KSALOL tableta.

PRIMENA LEKA KSALOL® U PERIODU TRUDNOÆE I DOJENJA

Pre nego što poènete da uzimate neki lek, posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Ne preporuèuje se primena KSALOL tableta tokom trudnoæe, osim ukoliko to nije krajnje neophodno, što æe proceniti Vaš lekar.
Benzodiazepini prolaze u mleko. Žene koje doje ne treba da uzimajuKSALOL.

UTICAJ LEKA KSALOL® NA UPRAVLJANJE MOTORNIM VOZILIMA I RUKOVANJE MAŠINAMA

Moguæ je uticaj leka na psihofizièke sposobnosti.
Potrebne su mere opreza tokom uzimanja leka, ukoliko upravljate motornim vozilom ili mašinama.

VAŽNE INFORMACIJE O NEKIM SASTOJCIMA LEKA KSALOL®
U sluèaju netolerancije na neke od šeæera, obratite se svome lekaru pre upotrebe leka jer sadrži laktozu.
Kod upotrebe KSALOL tableta 0,5 mg mogu se javiti alergijske reakcije jer sadrži boju Sunset Yellow Lake (E110).
PRIMENA DRUGIH LEKOVA
Imajte u vidu da se ove informacije mogu odnositi i na lekove koje više ne pijete, kao i na lekove koje planirate da uzimate u buduænosti. Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, ukljuèujuæi i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.

Pre nego što poènete da uzimate KSALOL, potrebno je da kažete svome lekaru ako uzimate sledeæe lekove:

• depresore centralnog nervnog sistema (alkohol, antipsihotici, hipnotici, anksiolitici/sedativi, antidepresivi, narkotièki analgetici, antiepileptici, anestetici i sedativni antihistaminici),
  
• lekove protiv gljivica (ketokonazol),
  
• nefazodin, fluvoksamin, cimetidin, fluoksetin, propoksifen, oralne kontraceptive, sertralin, diltiazem, eritromicin, ritonavir.
  

3.KAKO SE UPOTREBLJAVA LEK KSALOL®

Ukoliko mislite da lek KSALOL suviše slabo ili jako deluje na Vaš organizam, obratite se lekaru ili farmaceutu.
Lek se upotrebljava oralno. Vaš lekar æe Vam propisati odgovarajuæu dozu u zavisnosti od prirode Vaše bolesti, odgovora na terapiju, starosti i telesne težine, i posavetovaæe Vas koliko dugo da uzimate KSALOL.
Uobièajena poèetna doza je 0,25-0,5 mg, tri puta dnevno, koja se, ukoliko je potrebno, može poveæati najviše do 3 mg dnevno (podeljeno u više doza).
Ukoliko ste stariji, ili slabijeg zdravstvenog stanja zato što bolujete od drugih bolesti, npr. imate problema sa pluæima, bubrezima ili jetrom, Vaš doktor æe poèeti sa nižim dozama (0,25 mg, dva do tri puta na dan). Dozu æe polako poveæati, ako bude potrebno i ako nema neželjenih efekata.
Ako se doza poveæava, uobièajeno je da se prvo poveæa noæna, pa dnevna
doza. Ako lek dovodi do neželjenih efekata, Vaš lekar æe možda smanjiti
dozu.
AKO JE PACIJENT UZEO VIŠE LEKA KSALOL® NEGO ŠTO JE TREBALO
Ukoliko ste uzeli veæu dozu leka KSALOL-a nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili farmaceutom!
AKO JE PACIJENT ZABORAVIO DA UZME LEK KSALOL®
Nikada ne uzimajte duplu dozu da nadomestite to što ste preskoèili da uzmete lek!
Ukoliko ste zaboravili da uzmete jednu dozu leka, uzmite lek èim se setite.
Ukoliko je blizu vreme za sledeæu, izostavite zaboravljenu, i uzmite sledeæu dozu u uobièajeno vreme. Ako ne možete da se setite da li ste uzeli lek, ne uzimajte još jednu tabletu, zbog toga što možete da uzmete greškom previše tableta.
AKO PACIJENT NAGLO PRESTANE DA UZIMA LEK KSALOL®
U sluèaju duže primene, nagli prekid terapije može dovesti do pojave apstinencijalnih simptoma. Mogu se javiti glavobolja, nesanica, bol u mišiæima, prekomerna uznemirenost, napetost, konfuzija i razdražljivost. U teškim sluèajevima moguæi su i mišiæni grèevi, povraæanje, znojenje i konvulzije.

4.MOGUÆA NEŽELJENA DEJSTVA

Kao i svi drugi lekovi, i KSALOL može izazvati neželjene reakcije.
Ako se jave neke od sledeæih neželjenih reakcija prestanite sa uzimanjem leka i javite se lekaru:

• nemir – ne možete da se usredsredite ni na šta;
  
• vrlo ste uzbuðeni, sa moguæim izlivima agresije;
  
• bes - izuzetna ljutnja kada gubite kontrolu nad sobom,
  
• razdražljivost – lako Vas iznerviraju stvari, koje inaèe ne bi;
  
• pogrešna mišljenja i uverenja – možete da poènete da verujete u stvari, ili mislite o stvarima, koje oèigledno nisu istinite;
  
• halucinacije – vidite ili èujete stvari koje nisu istinite, dok ste budni;
  
• gubitak pamæenja;
  
• ozbiljna sedacija i poremeæaj koordinacije – stanje slièno onom kod konzumiranja previše alkohola;
  
• žutica – žuta prebojenost kože ili beonjaèa.
  

Pored ovih, mogu se javiti sledeæi neželjeni efekti:
pospanost, umor, mišiæna slabost, otežan govor, zamagljen vid ili dvostruke slike, nedostatak koordinacije i trapavost, smanjena pažnja ili nedostatak koncentracije, konfuzija, promena težine, gastrointestinalni poremeæaji kao što su muènina, povraæanje, dijareja, bol u stomaku i suva usta, osipi po koži, otežano mokrenje, glavobolja, vrtoglavica, nepravilni menstrualni ciklusi, poveæanje ili smanjenje seksualne želje.

5. KAKO ÈUVATI LEK KSALOL®

ROK UPOTREBE
3 godine
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe oznaèenog na pakovanju!
ÈUVANJE
Držati lek KSALOL van domašaja dece!
Èuvati u originalnom pakovanju.

REŽIM IZDAVANJA LEKA
Lek se može izdavati samo na lekarski recept (R).

POSEBNE MERE UNIŠTAVANJA NEUPOTREBLJENOG LEKA ILI OSTATKA LEKA
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važeæim propisima.

DATUM POSLEDNJE REVIZIJE TEKSTA
Maj, 2007.

Izvor: www.galenika.rs

Ovdje donosim nekoliko ulomaka iz knjige Osamljenost dr. Tonyja Lakea koji su mi se uèinili zanimljivima:
...

3. SRAMEŽLJIVOST

Sramežljivost obièno pogoršava osamljenost. Prema tome, prvi je korak: dopustite ljudima da vam pokažu kako vas razumiju i kako vam žele pomoæi. Pomaže i ako priznamo da smo sramežljivi.

Razmišljajte o tome ovako: ako se bojite visina, a morate prijeæi visoki, uski most, najviše æe vam pomoæi osoba koja se i sama boji i uspije prevladati svoj strah da bi vama pomogla. No, morate priznati da se bojite kako bi i ta osoba to priznala vama. Naðite nekog starijeg i osjetljivijeg i jednostvano mu priznajte, mirno i bez uzrujavanja, u èemu je problem. Kad se poslije naðete na npr. zabavi, sjednite pokraj takve osobe i ostanite u njezinu društvu dok ne steknete samopouzdanje i ne poènete sami uživati u tome kako se drugi dobro zabavljaju. To æe vam pomoæi da prebrodite neodoljivu želju da pobjegnete i da se više nikada ne pojavite u tom društvu. Èinjenica da sjedite pokraj nekoga tko zna da ste sramežljivi i to prihvaæa pomoæi æe vam da se smirite dok ne prevladate prvotnu paniku i ne poènete i opuštati.

Stvarno težak sluèaj sramežljivosti može vas lišiti mnogih stvari. Onemoguæuje vas da izlazite, a ako i uspijete dogovoriti neki izlazak, može vas sprijeèiti da tamo stvarno i doðete prije nego što bude toliko kasno da više nema smisla niti iæi.


4. POBOLJŠANJE KOMUNIKACIJE

Razlièiti tjelesni pokreti važni za komunikaciju jesu:
1) naèin na koji hodamo, stojimo ili sjedimo
2) izraz lica i naèini na koji se mijenja (najvažniji je osmjeh i kontakt oèima!)
3) geste
4) koordinirani tjelesni pokreti koji se ponekad nazivaju "popratni" ili "usklaðeni" pokreti (sa sugovornikovim pokretima).

Najvažnije je ne zaboraviti da su neuspjesi važni. Spoznaja da smo pogriješili omoguæuje nam da pogreške ispravimo. Pogreške nam pomažu pri uèenju.


5. MLADI I OSAMLJENI

Važno je da s nekim možete podijeliti dobre, svakodnevne stvari od kojih se život sastoji. Onaj s kim možete poprièati mnogo više vrijedi od onoga koji æe s vama plakati.
Èini se da su samci, posebno neženje u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim, èesto najosamljeniji ljudi u cijelom gradu, možda osamljeniji i od mnogih staraca koji se bar mogu prisjeæati uspjeha i doživljaja iz svoje prošlosti.


6. OSAMLJENOST I SREDNJE GODINE

Uzroci osamljenosti:

1) najèešæe unutar braka – partner ne razumije nas i naše potrebe
Svima je potrebno da nam život ima smisao, a taj je zahtjev rijetko zadovoljen trèanjem za materijalnim dobrima. Bitan je osjeæaj da smo napravili najbolje što smo mogli i da smo taj osjeæaj podijelili s nekim kome je do toga stvarno stalo. Društveni, intelektualni, emocionalni i spolni razvitak èine dio toga. Nije dovoljno živjeti ako ne možete biti to što jeste.

2) Još od djetinjstva nas muèi koliko zapravo vrijedimo kao ljudi, kako smo postali to što jesmo, koji je smisao života. Život je pozitivan i dobrodošao dar koji je sada vaš. Mnogi koji život prihvaæaju kao dar nalaze nove naèine izražavanja kreativnosti – slikanje, muziku, ples ili poeziju i njihovi talenti procvjetaju. Nažalost, mnogi samo uzmu lijekove za smirenje i problem ostave neriješen.


7. LJUDIMA TREBAJU LJUDI

Osamljeni ljudi ne znaju dijeliti jer nemaju s kim ili jer su zaboravili iskoristiti nove prilike. Buduæi da nisu ispunjene osnovne ljudske potrebe za toplinom, udobnošæu, razumijevanjem i izražavanjem osjeæaja, osoba pati. Te se potrebe mogu ispuniti samo u odnosu prema drugim ljudima. Meðusobno ophoðenje nužno za zdravlje u sluèaju osamljenosti nije ostvarivo, a sama bolest razara kapacitet da se ikad i ostvari.

Zbog toga se lijeènici osjeæaju prilièno nemoænima. Nema naèina da vam oni osiguraju ljubav i brigu koji su vam jedino potrebni. Njihovi lijekovi neæe ublažiti problem nego samo uoèljive tjelesne simptome.

Ljudi mogu savršeno sretno živjeti kao jedinke bez redovitih spolnih odnosa, no više neæe biti zdravi ako se ne ispuni njihova potreba za ljubavlju i razumijevanjem kao i potreba da vole i razumiju druge. U tom smislu ljudi su ljudima potrebni. Potrebni su im za obostranu ljubav kao djeca, roditelji, bake i djedovi, supružnici ili ljubavnici.

Istraživaèi su otkrili da depresivni ljudi znatno slabije kontaktiraju oèima nego što je uobièajeno. Vrlo osamljeni ljudi sami sebe smatraju neprivlaènima, a to se njihovo uvjerenje prenosi na ponašanje koje stvarno postaje sve neprivlaènije i obeshrabrujuæe. (npr. èovjek nije ponosan na svoj izgled, loše je obrijan, zamrljan i zapušten, ljudi se zaista moraju potruditi da duže zadrže pogled na njegovu licu). Svaka sljedeæa faza osamljenosti sve više onemoguæuje komunikaciju.

...

10. POZNAJETE LI SE?

Kao prvo, otkrijte zašto tako reagirate? Osamljenost djeluje tako da svi osobni izvori vaše liènosti gube vrijednost.
Na koji vas naèin osamljenost frustrira?
Što od života oèekujete, a ne dobivate i zašto mislite da biste to trebali dobiti?
Èime ste to zaslužili?
Vaša oèekivanja nisu uvijek ispunjena, no jesu li to stvarno vaša oèekivanja ili možda neèija tuða? Da li su stvarna?
Vrlo èesto odrastemo nastojeæi drugima ugaðati. Kome to želite ugoditi?

Kao drugo, shvatite da osamljenost nije isto što i biti sam ili živjeti sam. Ako živite sami morate preuzeti odgovornosti koje biste možda radije prepustili nekom drugom, no ako se vi o njima ne pobrinete, bit æe zanemarene. Povremeni ispadi unutar èetiri zida neæe nikome štetiti. Potreba da ponekad budete sami tipièno je ljudska. Najvažniji dio svakoga od nas uvijek æe biti sam. Osamljenost je bolest i jedan od njezinih simptoma je da stvari gube svoju stvarnu velièinu. Prvo izgubite predodžbu o vlastitoj vrijednosti. Bolest æe vas nagnati da odbacite druge, jer vas oni neæe cijeniti više nego što cijenite sami sebe.

Treæe, prihvatite druge ljude. Koliko god bili osamljeni, prihvatite svaki znak prijateljstva i uzvratite na isti naèin. Nekim ljudima pomaže ako shvate da ne mogu voljeti druge dok ne zavole sebe, odnosno, dok ne prihvate da se i njih može voljeti.


10.1. Što je "tendencija ka samouništenju"?

Bijes funkcionira suprotno od straha. Dok strah i bijeg èuvaju vašu vrijednost, štiteæi vas od podreðene situacije, bijes postiže istu svrhu zadržavajuæi vašu vrijednost, a umanjujuæi vrijednost drugih ljudi u danoj situaciji. Ako njih ponizimo, mi ostajemo na vrhu.

Razmotrite ovu pitalicu. U jednoj ruci imate novèanicu od pet funti, a u drugoj novèanicu od jedne funte. Kako možete novèanicu od jedne funte uèiniti vrednijom od one od pet funti? Tako da novèanicu od pet funti uništite. Ako je poderete i spalite, bit æe bezvrijedna. Bijes i agresija su naèini da smanjimo vrijednosti drugih ljudi spram naše vrijednosti.

Ponekad su reakcija bijega i borbe u sukobu unutar iste osobe i tada nastaje treæi oblik reakcije na krizu. To je reakcija sleðivanja. Zabrinutost je drugi oblik sleðene reakcije. Mi zapravo ništa ne poduzimamo u pogledu krize, nego samo brinemo. Briga èesto tjera ljude da se svuda i svakome obraæaju za pomoæ i savjet koji im kasnije ne treba. I sleðivanje je, kao i strah i briga, u nekim trenucima odgovarajuæa reakcija. Može se izraziti kao: "Prekinite sa svime na tren! Moram razmisliti!". Ne poduzeti ništa znaèi da bar ne nanosimo štetu. No, kao i kod borbe ili bijega, i sleðivanje može, na duže razdoblje, biti samouništavajuæe, premda, na kraæi rok, èuva našu vrijednost. Ono je èuva tako što je zaledi i to ne može biti trajno, jer dogaðaji izvan naše kontrole opet mijenjaju situaciju.

Postoje dva rješenja:

1. ljubav
Ljudi dopuštaju da ih ljubav odledi kada bi se po svim svojim instinktima najradije sledili. Ljubav je jedini naèin kojim ljudi stjeèu stalnu vrijednost jer ljubav vrednuje sve što oni jesu, a ne što rade. Dok god nastojimo da nas drugi vole zbog onoga što radimo, to se svodi na samokontrolu pa nismo u stanju dijeliti radost da volimo i budemo voljeni. Svatko mora biti dovoljno voljen da bi prošao djetinjstvo, jer nedovoljno ljubavi izaziva strah i bijes.

2. opstati
Ovo ogranièuje ljubav koju osjeæamo za druge i kontrolira njeno iskazivanje. Živimo u svijetu u kojem se ljudi posve kontroliraju u naèinima iskazivanja ljubavi. Svuda oko nas ljudi se ne usuðuju dati previše, ne usuðuju se previše niti uzeti. Oni nekako opstaju. No, ako ne dajemo, kako možemo primati? I što drugo možemo dati osim sebe samih?

Izvor: Dr. Tony Lake: OSAMLJENOST, Obiteljska psihološka biblioteka, Mladinska knjiga Zagreb, 1992.

Zapreke na koje nailazimo u našim nastojanjima da ostvarimo naše želje i težnje mogu biti vanjske, koje proizlaze iz prirodne ili društvene okoline, i unutarnje, uvjetovane individualnim osobinama, nedostacima ili sukobom motiva. Vanjske zapreke mogu biti neke nepogode (npr. nestanak el. energije u dizalu), zbog èega smo sprijeèeni u nekom svom nastojanju. Unutarnje zapreke mogu biti osobine liènosti, npr. neodluènost, skromne sposobnosti ili tjelesni nedostaci.
Stanje frustracije najèešæe je uzrokovano neskladom izmeðu razine težnja i moguænosti pojedinca. Ako je razina aspiracije prilagoðena individualnim moguænostima, pojedinac æe birati ciljeve koje može ostvariti. Tako, na primjer, djevojka izrazito niska rasta neæe èeznuti da bude manekenka.
Osim razlièitih zapreka na koje nailazimo u nastojanjima da postignemo ciljeve koje smo odabrali, svi smo svakodnevno izloženi i nizu pritisaka iz okoline, koji nas, primjerice, nagone da u što kraæem vremenu što više uèinimo. Suoèeni smo sa zahtjevima kojima teško udovoljavamo, npr. živimo u buci, zagaðenom zraku, zaplašeni moguænostima razlièitih katastrofa koje ne možemo sprijeèiti. Svi smo tako izloženi stresu s kojim se, kao i sa frustracijom, nosimo na razlièite, više ili manje uspješne naèine.

Stres je stanje koje nastaje kada su ljudi suoèeni s dogaðajima koje smatraju prijeteæima svojoj dobrobiti ili koji od njih traže ulaganje posebnih napora kako bi udovoljili zahtjevima koji se pred njih postavljaju. Pritom je za doživljaj stresa odluèujuæe kako pojedinac procjenjuje svoju ugroženost u odreðenoj situaciji, i svoje sposobnosti da se s tom situacijom nosi. Procjena prijetnje pretpostavlja anticipirani gubitak ili povredu, koja može, ali i ne mora nastupiti. Doživljaj prijetnje osniva se na znanju o ugroženosti. Procjena ugroženosti ne mora biti realistièna. Tako se mnogi ljudi neæe odreæi potencijalno opasnih navika, npr. pušenja ili brze vožnje. Nerealistièna procjena povezana je s obrambenim mehanizmom (o èemu æemo još govoriti) koji kaže: To za mene ne vrijedi.

Psiholozi razlikuju primarnu i sekundarnu procjenu. Primarna procjena odgovara na pitanje “što ova situacija znaèi za mene”, a sekundarna procjena odgovara na pitanje “mogu li se nositi s tom situacijom”. Ako pojedinac, na osnovi takve sekundarne procjene, zakljuèi da je sposoban svladati neki zadatak, riješiti problem ili promijeniti situaciju u svoju korist, prijetnja se pretvara u izazov. Pojedinac tada zakljuèuje da æe, uz ulaganja dodatnih napora, postiæi za sebe nešto povoljno.


VRSTE STRESORA

Stresori su unutarnji ili vanjski podražaji, dogaðaji ili situacije koji izazivanju stanje stresa. Razlikujemo:

a) kataklizmièke stresore koji djeluju na cjelokupnu populaciju, npr. rat, nuklearna nesreæa, potres i sl.,
b) osobne stresore, koji su takoðer jakog intenziteta, no pogaðaju pojedinca, npr. zbog smrti voljene osobe, saznanja o vlastitoj teškoj bolesti i sl.,
c) svakodnevne stresore - dugotrajne repetitivne dogaðaje koji èine dio svakodnevnog života; nisu jakog intenzitetan npr. dnevne trzavice u obitelji, školi, na poslu, u prometu i sl.


NAÈINI REAGIRANJA NA FRUSTRACIJU I STRES

Ljudi se razlikuju svojom osjetljivošæu na frustrirajuæe situacije te reakcijama na stanje frustracije i stresa. One koji mogu mirno podnijeti poteškoæe na koje nailaze nazivamo tolerantnima ili otpornima na frustraciju. Osobe koje dobro podnose frustrirajuæe situacije uglavnom su i uspješne u naèinu reagiranja, tj. uspješno zaobilaze zapreku, uklanjaju poteškoæe ili promijene cilj koji se pokazao nedostižnim.

Naroèito intenzivno doživljavanje stresa uzrokuju situacije koje nismo mogli predvidjeti i nad kojima nismo imali nikakve kontrole. Intenzitet stresa znatno smanjuje socijalna podrška. U nešto pojednostavljenom obliku, reakcije na stresore mogu se svesti na tri osnovna oblika:

a) tolerantnost, tj. procjena da nas stresor neæe ugroziti,
b) kontroliranje, tj. direktan utjecaj na stresor koji nas ugrožava i
c) rezignacija, tj. odustajanje od utjecaja na stresor ili primjena nekog drugog obrambenog mehanizma.
Toleriraju se oni stresori za koje je procjena pojedinca da je manja šteta otrpjeti ih nego se protiv njih boriti.


PRILAGOÐENO I NEPRILAGOÐENO PONAŠANJE

Prilagoðeno je ponašanje ono koje smanjuje stanje frustracije i djelovanja stresora, a ne izaziva nove poteškoæe. Primjeri su prilagoðenog ponašanja: usmjeravanje na promjenu situacije, rješenje problema, uklanjanje stresora, zamjena nedostižnih ciljeva dostižnima.

Manje prilagoðenim ponašanjem smatra se usmjeravanje na promjenu vlastitog doživljavanja (emocija, kognitivnih procjena). Pojedinac takvim ponašanjem ne rješava zapreku ili prijetnju, veæ samo svoj doživaljaj te zapreke ili prijetnje. Postoje životne situacije u kojima je promjena vlasitog doživljavanja jedino što pojedincu preostaje: npr. konclogor, ili ako izgubimo osobu koju smo voljeli, ili ako nam neka bliska osoba oboli od neizljeèive bolesti. Sve što možemo uèiniti jest mijenjati svoj doživljaj.

U stanju frustracije i stresa pojedinci uglavnom èešæe izabiru neprilagoðeno ponašanje. U takvim situacijama smanjuje se moguænost logièkog mišljenja. U rastu osjeæajnog uzbuðenja, pojedinac više ne vidi alternativno rješnje. Tako npr. za vrijeme požara ljudi stradaju jer guraju vrata van umjesto da ih povuku unutra.

ANKSIOZNOST

Anksioznost (lat. anxius = tjeskoban) je osjeæajna reakcija na neku situaciju koja je procijenjena frustrirajuæom ili prijeteæom, a oèituje se u neugodnom osjeæaju zabrinutosti, napetosti i straha. Osnovna je razlika izmeðu anksioznosti i straha to što anksioznost najèešæe nije izazvana poznatim, odreðenim uzrokom, veæ pojedinac ima takav osjeæaj zbog nejasne predodžbe neèega što bi se moglo dogoditi.


OBRAMBENI MEHANIZMI LIÈNOSTI I VRSTE OBRAMBENIH MEHANIZAMA

Prema Sigmunu Freudu, obrambeni mehanizmi liènosti nesvjesni su procesi iskrivljavanja realnosti koji pojedinca brane od anksioznosti.
Dakle, radi se o upotrebi razlièitih kognitivno-osjeæajnih strategija pomoæu kojih subjekt nastoji smanjiti anksioznost u situacijama koje ne može kontrolitati. Obrambeni mehanizmi ukljuèuju uvijek neki nesvjesni oblik samozavaravanja.

U literaturi je opisano dvadesetak vrsta obrambenih mehanizama. Mi æemo ovdje navesti devet najpoznatijih.

1. Pomaknuta agresija.. Ne napada se izvor poteškoæa, veæ se agresija usmjeruje na neki prikladan bliski cilj. Npr. djevojèicu je naljutila mama, a ona lutki otkine glavu.
2. Racionalizacija. Oèituje se kao umanjivanje vrijednosti cilja koji nismo uspjeli postiæi i pretjerano isticanje vrijednosti cilja koji smo bili prisiljeni izabrati. Npr. netko nije uspio upisati željeni studij, no zavarava se potom da je taj i tako bez veze, a ono što je upisao baš je ono pravo.
3. Supstitucija. To je zamjena ciljeva, tj. novoizabrani cilj æe barem djelomièno zadovoljiti onemoguæenu potrebu. Npr. žena koja ne može imati djecu, odabire posao djeèje odgojiteljice.
4. Kompenzacija. To je ulaganje veæeg truda i napora da bi pojedinac postigao rezultat u nekom podruèju u kojem je kompetentan te tako kompenzirao podruèje u kojem je nekompetentan. Npr. djeèak koji je neuspješan u sportu, bit æe jako uspješan na kompjutoru.
5. Projekcija. Omoguæuje pojedincu da se ne suoèi s nekim svojim manama jer ih pripisuje drugim ljudima. Npr. neka ružna djevojka lista modni èasopis i govori: “Vidi kako je ova ružna.”
6. Regresija. To je impulzivno, neprikladno ponašanje nalik ponašanju djeteta. Stoga se i naziva regresivno, u smislu veæ prijeðenih faza razvoja. Npr. žena plaèe i vrišti iako vikom neæe riješti svoju situaciju.
7. Fiksacija. To je uporno ponavljanje nekih akcija za koje je oèito da neæe dovesti do cilja. Npr. nenadarena osoba uporno se, iz godine u godinu, prijavljuje na neki umjetnièki studij.
8. Negiranje. To je oblik odbijanja pojednica da se suoèi s nekim nedostatkom ili ugrožavajuæom situacijom s kojom se ne može nositi. Npr. negiranje je èesto kod roditelja koji se ne mogu pomiriti sa spoznajom o bolesti svog djeteta. Tada smatraju da se radi o pogrešnoj dijagnozi pa sebe i druge uvjeravaju da æe dijete ozdraviti.
9. Rezignacija. To je pasivizacija, odustajanje od cilja koji bi se moglo postiæi uz ulaganje dodatnog napora.

KAKO ŽIVJETI SA STRESOM

Osobe koje se uspješno nose sa stresom, koje su nauèile podnositi stresnu situaciju i promijeniti je u svoju korist, izlaze iz stresnih situacija snažnije i otpornije na buduæe stresove.
Osobe koje nemaju prikladne naèine reagiranja na stresne situacije i osobe koje nemaju socijalnu podršku, mogu se razboljeti.

Veæ smo spomenuli da naše reakcije na objektivne dogaðaje zavise od naše interpretacije tih dogaðaja. Tumaèenja su pod utjecajem oèekivanja i vrijednosti pojedinca.
Naša se oèekivanja èesto pretvaraju u proroèanstvo koje samo sebe ispunjava. Ljudi koji vjeruju da æe uspjeti u onome što rade, najèešæe i uspijevaju. Osobe koje oèekuju neuspjeh, doista ga i dožive.

Vrijednosni sustav steèen socijalizacijom snažno djeluje na ciljeve svakoga od nas. Motivacija koja se osniva na vanjskim poticajima naziva se ekstrinziènom motivacijom, a ona koja se osniva na unutarnjim poticajima naziva se intrinziènom motivacijom.
Uspješnije se sa stresom nose ljudi:

• koji imaju smisla za humor,
• koji se nadaju jer nada je aktivan proces koji, na osnovi realistiène procjene situacije, zamišlja bolja vremena koja dolaze: “Sada može krenuti samo nabolje”,
• koji se posvete poslu, ili vjeri, ili neèemu,
• koji novo iskustvo doživljavaju kao izazov, a ne kao prijetnju,
• koji vjeruju da èovjek nije bespomoæan, da može promijeniti objektivnu situaciju ili, u najgorem sluèaju, doživljavanje te situacije.

RELIGIOZNOST

Veæina istraživanja pokazuje da su osobe koje sebe opisuju kao religiozne, u prosjeku nešto sretnije od onih koje nisu religiozne.
U jednom istraživanju provedenom u 14 europskih zemlja, 84% onih koji su izjavili da idu u crkvu jednom tjedno bilo je zadovoljno svojim životom, dok je meðu onima koji su izjavili da nikad ne idu u crkvu takvih bilo 77%.
Evo još nekih zanimljivih rezultata nekih istraživanja:

• aktivni vjernici u Sjevernoj Americi rjeðe postaju delinkventi, rjeðe zloupotrebljavaju drogu i alkohol, rjeðe se razvode i izvršavaju samoubojstvo,
• aktivni vjernici fizièki su zdraviji i žive dulje,
• udovice koje su aktivne vjernice zadovoljnije su od udovica koje vjeru ne prakticiraju aktivno,
• duboko religiozne majke djece s poteškoæama u razvoju manje su podložne depresiji,
• vjernici se brže oporavljaju nakon razvoda, nezaposlenosti, ozbiljne bolesti ili gubitka voljene osobe,
• meðu starijim su ljudima najvažnije stvari za sreæu zdravlje i vjera.

I još nekoliko podataka o nekim istraživanjima: religija je više povezana sa sreæom kod Amerikanaca nego kod Europljana. Ostali kojima je važnija za sreæu jesu: stariji ljudi, samci, umirovljenici, ljudi lošijeg zdravlja te žene.


KOMPETICIJA I KOOPERACIJA, ZAPAD I ISTOK

Potreba za eksternom kontrolom znaèajka je pojedinaca zapadne civilizacije. Istoènjaci smatraju da stres nastaje zbog naglaska na kompeticiji umjesto na kooperaciji, na brzini i pretjecanju prirode, umjesto na pokoravanju prirodi. Istoèna kultura tako prihvaæa starenje i smrt kao dio života, a zapadna smatra da starenje i smrt nisu dijelovi života te ih nastoji zanijekati.
Oba pristupa pružaju drukèiji oblik kontrole vlastitog života. Kompeticiju i kooperaciju još nazivamo primarnom, odnosno sekundarnom kontrolom. Ljudi koje žele postiæi primarnu kontrolu, nastoje djelovati na svoju okolinu, promijeniti okolnosti i druge ljude. Pristaše sekundarne kontrole prilagoðavaju se datoj realnosti, nastojeæi promijeniti svoj doživljaj te realnosti. Zapadna kultura naglašava primarnu kontrolu: ako te nešto smeta, promijeni to. Istoèna kultura naglašava sekundarnu kontrolu: lakše ti je noge zaštititi papuèama nego cijelu zemlju prekriti tepihom.

Naglasak na primarnoj kontroli potièe samostalnost, a cijena koju se za to plaæa jest osamljenost. Sekundarna kontrola omoguæuje bliskost s drugim ljudima i smirenost, a cijena je samozatajnost i sporiji napredak.
Možda je tajna uspješnog suoèavanja sa stresom u toènom prepoznavanju o kojoj se od tih dviju moguænosti u pojedinom sluèaju radi.

Izvor: Narodni zdravstveni list | Autor: Mr.sc. Dario Miletiæ, prof.

1. Život nije fer, ali se ipak isplati živjeti.
2. Kad si u nedoumici, uèini još samo jedan mali korak. Bolje æeš vidjeti kad se odmakneš.
3. Život je prekratak da ga potratiš mrzeæi bilo koga.
4. Tvoj posao se neæe pobrinuti za tebe kad si bolestan. Ali prijatelji i roditelji hoæe. Ostanite u dobrim odnosima.
5. Redovito podmiruj svoje dugove i plaæaj raèune.
6. Ne moraš pobijediti u svakoj prepirci. Dovoljno je da se složiš ili ne složiš s tezom.
7. Plaèi s nekim. To lijeèi brže nego plakanje u samoæi.
8. U redu je naljutiti se na Boga. On to može podnijeti.
9. Štedi za mirovinu poèevši od prve plaæe.
10. Kad se radi o èokoladi, odbijanje je besmisleno.
11. Prihvati svoju prošlost i pomiri se s njom kako ti ne bi uništila buduænost.
12. U redu je kad te tvoja djeca vide da plaèeš.
13. Ne usporeðuj svoj život s tuðim. Ne znaš kakav je njihov životni put.
14. Ako odnos s nekim mora biti tajna, ne bi trebao biti u takvom odnosu.
15. Sve se može promijeniti u jednom treptaju oka. Ali ne brini; Bog nikad ne trepæe.
16. Duboko udahni. To smiruje um i èisti misli.
17. Oslobodi se svega što nije korisno, lijepo ili u èemu ne uživaš.
18. Sve što te ne ubije zaista æe te ojaèati.
19. Nikad nije kasno proživjeti sretno djetinjstvo. Ali to ovisi iskljuèivo o tebi.
20. Kad se radi o neèemu što voliš, ne prihvaæaj NE kao odgovor.
21. Zapali svijeæe, stavi fine prekrivaèe, obuci lijepu odjeæu. Ne èuvaj to za posebne prilike.
22. Najprije se pripremi, a zatim prepusti, neka te život nosi. Budi spontan.
23. Budi ekscentrièan danas: Ne èekaj da ostariš da bi nosio ljubièasto.
24. Najvažniji seksualni organ je mozak.
25. Nitko ne upravlja tvojom sreæom osim tebe.
26. Za svaku "katastrofu" upitaj se hoæe li ti biti uopæe važna za pet godina.
27. Uvijek odaberi živjeti.
28. Oprosti svakome sve.
29. Neka te ne brine što drugi prièaju o tebi. Oni brinu o tome što treæi prièaju o njima.
30. Vrijeme lijeèi gotovo sve. Uzmi si vremena.
31. Koliko god situacija bila dobra ili loša, promijenit æe se.
32. Ne shvaæaj sebe tako ozbiljno. Nitko drugi te ionako tako ne shvaæa.
33. Vjeruj u èuda.
34. Bog te voli zato što je Bog a ne zato što si nešto uèinio ili propustio uèiniti.
35. Ne planiraj život. Samo se pojavi u njemu i izvuci iz njega najbolje.
36. Starenje je bolje od alternative, da umreš mlad.
37. Tvoja djeca imaju samo jedno djetinjstvo. Budi s njima.
38. Sve što je zaista bitno svodi se samo na ono što voliš.
39. Svaki dan izaði van. Iznenaðenja te èekaju iza svakog ugla.
40. Ako svoje probleme gomilaš i vidiš samo tuðe, tvoji æe te zgrabiti s leða.
41. Zavist je gubitak vremena. Veæ imaš sve što ti je potrebno.
42. Najbolje tek dolazi.
43. Nije važno kako se osjeæaš, ustani, odjeni se i izaði.
44. Doprinesi gdje možeš.
45. Život nije umotan u šareni papir ali je ipak dar.

Procijenjeno je da 93% ljudi ovo neæe podijeliti s drugima. Ja spadam u onih 7% koji hoæe. Sjeti se da æu svoj zalogaj uvijek podijeliti s tobom.
Prijatelji su ustvari druga obitelj, ona koju MOŽEMO odabrati.

Svima vam želim sretnu Novu 2010. godinu, uz ispunjenje svih vaših snova i želja, prepunu lijepih i zdravih osjeæaja i ljudi koji æe ih u vama izazvati.
Ipak, više od svega, želim vam da da upravo VI budete ti ljudi koji æe iz dana u dan uveseljavati sami sebe, ne dozvoljavajuæi ikome da vam to pokvari.

Dragi forumaši, vama u prvom redu želim od srca zahvaliti na poznanstvu u protekloj godini, u kojoj smo jedni s drugima plakali, smijali se, tješili jedni druge, dizali se i padali - ne ponovilo se ništa osim zdravog smijeha!