mi neki čudaci kursor mičemo wacom penom
Lupa mi mašina. Nije nenivelirana nego se nešto otkačilo, oni ležajevi, amortizeri, ovo, ono, nisu je majstori fiksirali kad su je selili po lijepoj našoj, pa sad bubanj klepeće i razbacuje mašinu po kupaoni, pa mašina stigne do vece šolje pa se na nju osloni pa tako drmusa. Kupit ćemo novu. Veselim se novoj mašini i mirisu čistoga iz nove mašine. To su ta neka veselja kućanica koje samo kućanice mogu razumjeti. Kafenisanje, ogovaranje susjeda i svekrve takodjer, sve u istom paketu. Sam kaj nemam susjede s kojima pijem kavu a i svekrva mi ne daje povoda za ogovor. Procvjetao mi je paradajz na balkonu i čili papričice i ofarbat ću spavaću sobu u nebo je žuto a sunce je blu jer imam sedam dana samoće i nadam se uživati, čistiti, šivati, krojiti, dizajnirati, crtati, odmarati... a opet sam beskrajno umorna sa nekim uspavanim praznilom i tupavilom u glavi. Zauzećem, zatvorom. Inače, u mašinu sam stavila patike da lupa još jače. Negdje mi energija curi, malo sam ojačala u bokovima i šlaufu i čeznem za kavom. Troduplom dozom... sladoledom... šećer, šećer, šećer... rumble, drumble... u parkiću vrište deca, na portalima vrišti janica i potlačeni dalmatinci, danas je takav dan, sunčana i umorna nedjelja... pa samo da si je, eto, prijavim malkoc...
11.06.2017. u 18:24 | 3 Komentara | Print | # | ^