Lupa mi mašina. Nije nenivelirana nego se nešto otkačilo, oni ležajevi, amortizeri, ovo, ono, nisu je majstori fiksirali kad su je selili po lijepoj našoj, pa sad bubanj klepeće i razbacuje mašinu po kupaoni, pa mašina stigne do vece šolje pa se na nju osloni pa tako drmusa. Kupit ćemo novu. Veselim se novoj mašini i mirisu čistoga iz nove mašine. To su ta neka veselja kućanica koje samo kućanice mogu razumjeti. Kafenisanje, ogovaranje susjeda i svekrve takodjer, sve u istom paketu. Sam kaj nemam susjede s kojima pijem kavu a i svekrva mi ne daje povoda za ogovor. Procvjetao mi je paradajz na balkonu i čili papričice i ofarbat ću spavaću sobu u nebo je žuto a sunce je blu jer imam sedam dana samoće i nadam se uživati, čistiti, šivati, krojiti, dizajnirati, crtati, odmarati... a opet sam beskrajno umorna sa nekim uspavanim praznilom i tupavilom u glavi. Zauzećem, zatvorom. Inače, u mašinu sam stavila patike da lupa još jače. Negdje mi energija curi, malo sam ojačala u bokovima i šlaufu i čeznem za kavom. Troduplom dozom... sladoledom... šećer, šećer, šećer... rumble, drumble... u parkiću vrište deca, na portalima vrišti janica i potlačeni dalmatinci, danas je takav dan, sunčana i umorna nedjelja... pa samo da si je, eto, prijavim malkoc...
Post je objavljen 11.06.2017. u 18:24 sati.