Vi ste krivi, svi vi!!!
Imali smo jednog poštara. Tako svi u selima malima imaju svog jednog poštara, i kad je selo veće, jedan poštar ima jedan kvart, pa na kraju i svaki kvart u vel`kom gradu ima svojeg poštara.
Elem, naš je poštar bio debel, vozio je tomosa, i iz nekog, samo njemu znanog razloga, kad bi nam donosio poštu, zaustavljao se tako da prednjim točkom udari u fasadu i onda se malo zakrene i ubaci poštu u sandučić bez da se izvlači sa priklještenog tomosa. Što je moju milumajku, čistunicu i perfekcionisticu, silno užasavalo. Em što je debeo, što ima lenjo dupe, em što je bezobrazan, a povrh svega, što ostavlja tragove guma po fasadi.
Pa ga je zamolila jednom da to ne radi.
Pa je on i dalje se zalijetao.
Pa mu je povikala da čoveče, alooooooo???
Pa ništa.
Pa je onda otišla na poštu i prijavila da njihov poštar njoj šara gumom po fasadi i da kakvo je to ponašanje, da nije u redu, jesmo li ljudi ili životinje koje su naučile voziti motorče, ili je ovo šuma, ili je grad i šta je to sve nešto.
I nakon nekog vremena, iz točno kojeg razloga, ne zna se, poštar je dobio otkaz.
Optužio je jednom prilikom milumajku da ona je kriva zato jer je on dobio otkaz.
Ona mu je odbrusila da sam si je kriv, jer nije ona se zalijetala motorom u zid.
I tako...