Da se malo vratimo pismima, Kao nekada, da ne dozvolimo da surova stvarnost potare sjećanja.
Napisao je i On Pismo, svoje prvo pismo (koja se obično i pišu neimenovanim osobama), doduše više kao monolog, ili kao neku vrstu ispovijesti, ali i ta nepoznata djevojka je tada, vjerovatno, imala samo monologe ?...
Odrastanje i sazrijevanje nas prati cijeloga života...šta je učinjeno, a šta izgubljeno i šta će biti. To niko ne zna, ali šta je bilo, bilo je ...
Najvažnije je to da on sam zna odgovor.
Džimi Hendriks piše nekoj nepoznatoj devojci:
„mala devojko...
sreća je unutar tebe... skloni okove sa tvog srca i dozvoli sebi da odrasteš
kao sladak cvet kakav jesi....
Ja znam odgovor
Samo raširi krila i oslobodi se
Volim te zauvek
Džimi Hendriks“Oznake: pisma
|
(20) |