Čudan dan. Iz uzbuđenja skočih ravno u tišinu.

Pustiše me desetak minuta, a onda opet ruku pod ruku u hladnu noć. Trči, Ane. Skači!

Pa sam i potrčala. (Zar mi nešto drugo preostaje?)



... da mi uvik budeš tako jedinstvena, šapne ona tiho. Najljepše što sam danas čula. Hvala ti.