Uvik te nekakva sranja natiraju da staneš na loptu i pogledaš šta ti sve to imaš. I ne mislin u materijalnon smislu.

Jebga, automobili su danas naša nužnost (pogotovo po ovoj smrzotini; huh!, da mi je prospavat zimu ispod deke...).
Kad san dobila (ne dobila, zaslužila!) vozačku, ćaća mi je isti tren započeja traktat o tome kako sad iman oružje u rukama i istrašija me da ću poubijat po' Splita. Narafski, popizdila san da koji mi kua sad to ide govorit, još nisan ni sila u auto (a nastavi li, i neću).
Ma je ima pravo jerbo san od prvega dana od onih vozača ča pokušavaju predvidit situaciju na cesti i koče/uporavaju/staju kad neko drugi, vjerojatno, i ne bi.

Smirena san za volanon (a di neću, vožnja meni dođe ko meditacija!) i ne sidan u auto ako san ful nadrkana ili, možebit, umorna. I to svi oko mene znaju. Pa mi se smiju. A jebga, pičkica san.

Ma nije mene niko prosvitlija krpon po (novo! novo!) crevno-ljubičato-tamnosmeđoj glavi vengo san se opametila kad san stukla jedno (zna Tica). :o

Ma nisan se usrala (ka ča judi znaju, istraumatizirani) vengo san odmar sila za volan ma san si postavila neka pravila:
- ni gutljaj dok pijen (ča nisan ni pri baš činila, al' odsad – NIŠTA, ma ni čokoladicu s rumon!),
- ne voziti nadrakana jerbo si ondak gora od svih pijanaca,
- dobro se naspavat prije dugih putovanja,
- itd. itd.
E, a sve to jerbo san se ja umorna i živčana na cesti di niko normalan, i da oće, ne bi zna slupat auto – izvrnila na bok.

A to mi se dogodilo i zato ča san naivno (i umišljeno?) mislila da se dobrin vozačima nikad ne događaju te sekunde nepažnje. A događaju se svakome, bez obzira koliko drugi hvalili vaše vozačke sposobnosti.

Vozim dobro, vozim dugo, vozim puno. U ovo svojih zeru krhkih godinica izvozala san dobar vozni park. Razlike među autima su ogromne. Ja san (konačno!) našla jednog ča mi je skroz sija i ne minjan ga ni za što na svitu. Ne moran ni govorit da su u njemu svi zračni jastuci koji se uopće mogu stavit. I quattro pogon, za svaki slučaj.


Nemojte se sad isplašit; nisan ja ništa (opet!) stukla. Al' netko meni drag jest. I ne znam što bih napravila da su stvari, ne daj Bože, drukčije završile.

Netko ga čuva. :-)

A vi čuvajte sebe! Ljudi, pazite ča radite na cesti! Sklisko je...



I ne zaboravite da je u vašin rukama korisno pomagalo, ali i (ne bude valjda) oružje.