Blogosluženje osim što pomaže našoj miloj psihi da nekud pobacamo smeće za koje kod nas samih nima mista, dobro posluži i našoj okolini (barenko onom dijelu koji uredovno baca ćir [ op.a. od ćirkanje ] na naša trkeljanja veleumna).

Pričan pizdarije? Oke, oke... Ali razmislite o ovome.

Dragec je moje tipove postova podijelio u 6 kategorija. Kategorije su sortirane po raspoloženju autorice (dakle, mene – Ane, glavom i bradom).
Najveselija (samim time, mom dragecu i jedna od dražih) kategorija je Dragi dnevniče, a najdepresivnija je ona Ne razumin blože tebe.

I sinoć mi je otkrio svoju malu tajnu – prije nego krene put voljenih očiju što ga zarobiše obvezatno baci jaje na joko tj. dođe ovod vidit šta ga čeka. I to je u redu i sasvim zdravo i po njegovu psihu. Tako već unaprid zna kakav će ga ton moga milozvučnog glasića dočekat na vratima. Pa ima vrimena tih 20-ak minuti, kuliko mu triba do mene, psipički se pripremit.

Veli on meni, Ane moja, puno ti se veselin kad vidin da je Dragi dnevniče dan. Odmar poletin do tebe. S druge bande, kad san u kidan vene fazi, dobro promisli oće li uopće navrnit jerbo nije svaki put raspoložen za moje dubokošuplje probleme. I ja to razumin.

I ondak nek' još neko zine da internetki svit nije dobro, zdravo i požejno misto! Ča mu fali kad čak i ludastin vezama i vezicama (bolje znanin kao – špigetama) čuva leđa?

Dragi blože, fala ti!