07.08.2004., subota
Nima guženja dok se guza lipi [odgovarajuća slija nedostupna]
Lipi moji, laptopa san se dočepala.
Toliko je vrimena prošlo otkad san napisala svoj zadnji post da san sad sila isprid ovog čuda i ko telac buljin. Ni mi jasno kako san prije izbacivala te tekstove iz sebe na kile, a sada, kad san si priuštila i stvaralačku pauzu, ko mali Mujo stojin (u biti, sidin, al' nećemo sad cjepidlačit!) i neman pojma odakle uopće krenit. Nekako mi ovo nije blogosfera (blogaška atmosfera).
Prvo, ni mi vruće jerbo puše klima, a ja san se naučila znojit ko stoka u onon svon stanu dok svoje pametnoće ostavjan u virtualnon dnevniku. Odmaj minus jer kako da mi sad navre inpiracija?
Drugo, sidin u udobnoj kožnoj fotelji u kojoj bi čovik moga komodno i zaspat, a da ga kosti ne bole kad se probudi. Kako da ja sad išta smislin dok mi je 'vako lipo? U Zagabriji lipo iman onu grezu drvenu katrigu i taman kad me križa počnu lagano štrecat, ja znan da inspiracija nadolazi.
Nisan ni gladna jer je frižider pun, a i baba ludilo kuva. U Zagrebu ne iden kuvat dok me grčevi ne uvate. Možda je u tome caka. Nema grčeva - nema ni inspiracije. :-)
Mogu van reć da ste mi, kad san tek došla, baš onako puno falili, al' onda san se navikla bez vas i sad mi ni jasno kako mi se dalo sve ono pisat i to svaki dan! Al' ovo me sad samo uvatila dalmatinska fjaka; kad se vrnen u Zagreb jopet ću se ja na vas navuć, ne sumnjan.
Meni van je odi lipo iako mi već pomalo fali Zagabrija. Ne fali mi toliko da bih ga išla prigrlit iz ovih stopa, al' znate kako je... Ma izdurat ću još 2 tjedna odi, al' moran van priznat - ni se lako odmarat, triba i to znat!
Dragi je došo pa san malo manje živčana (apaurin mu je djelotvoran!). Tako mi prolaze dani. Vozamo se po Dalmaciji, izlazimo, ispijamo duuuuuuuuge kavice. Ma jučer mi ni njegov apaurin nije pomoga. Vozila san od Šibenika do Pirovca dvi i po ure! Mislila san da ću nekoga ubit! Zato, ako neko ide priko Šibenika, u popodnevnin satima van je pametnije spustit se u grad i izać na drugu bandu, brže ćete proć.
Ponila san digitalni fotić i mislila lipit odi slije, al' se moja plava glava ni sitila da triba i kabel ponit pa sad slije mogu eventualno telepatski pribacit na komp. Tuka, šta'š?!
Zalipila mi se guza za ovu stolicu. Vrag odnija i kožne fotelje! Odoh pit kavu (ja san se, naime, tek probudila!).
Toliko je vrimena prošlo otkad san napisala svoj zadnji post da san sad sila isprid ovog čuda i ko telac buljin. Ni mi jasno kako san prije izbacivala te tekstove iz sebe na kile, a sada, kad san si priuštila i stvaralačku pauzu, ko mali Mujo stojin (u biti, sidin, al' nećemo sad cjepidlačit!) i neman pojma odakle uopće krenit. Nekako mi ovo nije blogosfera (blogaška atmosfera).
Prvo, ni mi vruće jerbo puše klima, a ja san se naučila znojit ko stoka u onon svon stanu dok svoje pametnoće ostavjan u virtualnon dnevniku. Odmaj minus jer kako da mi sad navre inpiracija?
Drugo, sidin u udobnoj kožnoj fotelji u kojoj bi čovik moga komodno i zaspat, a da ga kosti ne bole kad se probudi. Kako da ja sad išta smislin dok mi je 'vako lipo? U Zagabriji lipo iman onu grezu drvenu katrigu i taman kad me križa počnu lagano štrecat, ja znan da inspiracija nadolazi.
Nisan ni gladna jer je frižider pun, a i baba ludilo kuva. U Zagrebu ne iden kuvat dok me grčevi ne uvate. Možda je u tome caka. Nema grčeva - nema ni inspiracije. :-)
Mogu van reć da ste mi, kad san tek došla, baš onako puno falili, al' onda san se navikla bez vas i sad mi ni jasno kako mi se dalo sve ono pisat i to svaki dan! Al' ovo me sad samo uvatila dalmatinska fjaka; kad se vrnen u Zagreb jopet ću se ja na vas navuć, ne sumnjan.
Meni van je odi lipo iako mi već pomalo fali Zagabrija. Ne fali mi toliko da bih ga išla prigrlit iz ovih stopa, al' znate kako je... Ma izdurat ću još 2 tjedna odi, al' moran van priznat - ni se lako odmarat, triba i to znat!
Dragi je došo pa san malo manje živčana (apaurin mu je djelotvoran!). Tako mi prolaze dani. Vozamo se po Dalmaciji, izlazimo, ispijamo duuuuuuuuge kavice. Ma jučer mi ni njegov apaurin nije pomoga. Vozila san od Šibenika do Pirovca dvi i po ure! Mislila san da ću nekoga ubit! Zato, ako neko ide priko Šibenika, u popodnevnin satima van je pametnije spustit se u grad i izać na drugu bandu, brže ćete proć.
Ponila san digitalni fotić i mislila lipit odi slije, al' se moja plava glava ni sitila da triba i kabel ponit pa sad slije mogu eventualno telepatski pribacit na komp. Tuka, šta'š?!
Zalipila mi se guza za ovu stolicu. Vrag odnija i kožne fotelje! Odoh pit kavu (ja san se, naime, tek probudila!).
