Ajme judi ča je upeklo!

Dragi se sinoć popeja do mog kompa i izdrža je valjda minutu! Nima prozora u ovoj jebenoj sobi, ovo je za popizdit. A meni svašta dođe da napiskaran jerbo zadnjih dana niman pametnijeg posla od izležavnja, čitanja, ispijanja kavica i buljenja u blog.

Pa se popnen do kompa, izdržin 20-ak minuta pa trčin u kadu! I taman se lipo oladin, zaboravin kako je pakleno odi, ne da mi zvrk mira, oden čitat jopet (jerbo pootvaran tonu blogova koje ću ja, kao, pročitat off-line), al' ne ide. Kapje, brate, sve s mene!

Nego... Za pravo čudo, al' oni jučerašnji post mi je prigrabija podosta mailova. I mene je začudilo pa se ni vi ne tribate sad tu išokiravat! Na kraju ću i ja doć do Ptičičinog zakjučka kako odi nima smisla pisat ništa osim grozota, depresija i ostalih raznoraznijeh previranja.

Vidin ja, napišeš kako ti je teško, ubit ćeš se, svega ti!, svit se raspada, nima smisla ništa činit... i judi lipo nagrnu s komentarima bit će boje, ne daj se, dr'š se i ostalim frazetinama.

Napišeš kako ti je baš lipo i onda umisto da te na blogu i saseru, kako te lipo i tješe, a ono ti virtualnin golubovima pošaju – prdac!

Koji je k s nama?



Odsad umoljavan da me se u kurac pošalje javno!

Zafaljujen!


P.S.
Mezzo je poša livo (komunjaro!). Baš lipo. :-)))) On van je moj blogovski brat. Zato je prvi na mojoj b(l)ogovskoj listi.

Mezzo živija!


P.P.S.
Je, je... prdnija mi golub u uvo ma ni on kriv ča ja i daje ne znan pivat.