28.05.2004., petak
Red za knjigu žalbe
"... Svijet seobe i onaj izvan njega
Samo je jedna osnova dva kraja:
Varljive igre znanja i neznanja..."
Vrt lotosa
Samo je jedna osnova dva kraja:
Varljive igre znanja i neznanja..."
Vrt lotosa
E, lipi moj... eto ti mene jopet.
Na sto san muka. Za po' ure doć će mi mala na repeticije. Ma šta mala - starija je od mene. Ambicija šetajuća. I sad je ja, ka triban naučit naš lipi rvacki jazik.
Ne da mi se.
Neman danas živaca za ljude koji isprid upitnika stavljaju točku. (Nije ti baš najjasnije.? - e pa baš tako - .?)
Glavuša mi veličine nekog svemirskog virusa. Odbija suradnju i baš san nekako tupava. I nadrkana. I poslat ću je kvragu kad zine neku pizdariju (a znan da ne bih smila).
Bože, kako ja svoje vrime jeftino prodajen...
I svoje neznanje skupo naplaćujen...
Iden se anđelu čuvaru upisat u knjigu žalbe. Ko mu je reka da meni živci ne tribaju?!!!!
Edit (28.5.2004.; 19.43): Jeftinije je definitivno ovdi se izlajat nego ić plaćat nekoga da sluša tvoje veeeeelike probleme.
Danas san, dakle, spoznala da blogarenje ima još jednu svrhu. Blog sluša i ljude poremećena uma. Čini mi si da ću ja ovdi sve češće i češće visit. :-) Gren ča. Čekaju me zaglupljujuće američke komedije. Sad mi ni joga ne bi više pomogla od buljenja u tupost! :-)
