Zaklopio je oči čovjek koji je imao dušu anđela, čovjek koji je volio ljude, koji je bio strog samo kada je trenirao nogometaše jer sve je moralo biti savršeno usklađeno na terenu. Zvali su ga ČIRO od milja, a ja sam ga zvala gospodine Miroslave.
Nije bilo ni dana kada me je vidio u gradu,da mi nije prišao zagrlio me i pitao kako sam i želim li kavu ili nešto drugo, uvijek mi je dozvolio da ga zagrlim i poljubim u obraz. ( To je bio naš mali ritual).
Mnogi su ga zaustavljali i pitali za novac, a ja da ja sam tražila samo zagrljaj i zato sam mu bila draga jer on je dobro znao što ja radim u gradu i da njega nikada neću tražiti ništa osim zagrljaja i puse.
Posljednjih nekoliko puta kada sam bila u gradu susrela sam ga u šetnji sa suprugom te sam je molila da ga čuva i pazi a on se samo lagano nasmiješio i rekao mi
- SREĆO MOJA BITI ĆU JA DOBRO

Da, sada je dobro, ništa ga više ne boli, sada je miran i spokojan.


POČIVAJ U MIRU ANĐELE
Tvojoj obitelji i svima koji su te poznavali na ovaj način izražavam iskrenu sućut.