Blog je dnevnik toka naših misli, ponekada i dobar politički program, pjesnički kutak, kulinarska škola, to smo mi.
Nije mi jasno zašto pojedinci ne shvaćaju da vrijeđanjem neće ništa postići, da neće biti popularniji zato što su nekoga maknuli i ne dozvolili mu da ostavi svoje pravo mišljenje o nečemu što je pročitao kod nekoga tko je javno objavio tekst koji je za autora istog tekst koji zaslužuje pažnju čitalačke publike.
Ni sama ne znam koliko sam puta napisala da nismo svi skloni pisati nešto o politici, da nismo glupi onoliko koliko pojedini misle da jesmo, koliko puta sam poželjela normalnu komunikaciju bez uvrjeda, koliko puta sam pokušala napisati komentar zbog komunikacije sa osobom čiji sam tekst pročitala, koliko puta sam pročitala savjet i pokušala se promijeniti samo zato jer moram mijenjati sebe, koliko puta sam bila napadnuta zbog istine /ne znam broj/.
Znam samo da imam svoju pamet i da mi je žao što ovdje izbijaju svađe, što ne postoji način da se dozvoli blogerima da iznose svoje misli i da se normalno komunicira bez provokacija i uvreda jer blog je tu da bi mi upoznali sami sebe, a i druge.
Svi mi imamo pravo s javnošću podijeliti nešto svoje i zato pišemo elektronički dnevnik, a ako nekome naše pisanje nije po volji jednostavno neka nas zaobiđe jer svađe nisu potrebne, nisu potrebne uvrede, jer uvredama pokazujemo tko smo mi zapravo.