Znam svima nama je svaki dan isti, neki ustaju idu na posao, odrade svojih osam sati, dođu doma kuhaju ručak za sebe i ukućane, pišu ili pregledavaju zadaću sa djecom, pripremaju večeru, pogledaju nešto na tv ili čitaju knjigu, spavanje, pa sve sutra opet ponovo.
Neki kao ja šize jer su navikli svakodnevno biti među ljudima, razgovarati a sada su doma prepušteni sami sebi i svojim mislima kako da im prođe ostatak dana do večeri kada obave sve u stanu ili kući što su naumili. Možda čekaju da ih netko nazove, da im netko drag pošalje mail i razmišljaju kako bi otišli negdje gdje nitko ne poznaje njih niti ti njega/nju kao što čekam ja u nadi da će mi sutrašnji dan biti drugačiji od prethodnog.