- Gospođice draga bi mi vi prosim vas lepo dodali ovu malu kutiju odozgora jer ja starac se nemrem tolko istegnuti a vi ste tanka i visoka z ovim štiklama ko breza stvarno vas lepo prosim.
- Evo sad ću vam dohvati samo malo mi dajte vremena jer ja ne znam kaj tražim u ovom dućanu a znam da mi nekaj treba.
- Treba vama jen dobar gospodičić pa vam nebuju suze iše niz ove blede obraze, ja tu pored vas stojim već deset minuta i gledam vas a nis znal kak da vam se obratim pa sam vas iskal kaj sam iskal a to mi ni ne treba opće.
- Hvala vam gospon kaj mi tak lepo pripovedate ali ja sam vam velki bedak i to kaj mi se dogodilo zaslužila sam. Ak vam treba nekaj pomoći reci te mi ja bum to rado napravila jer onda nebum razmišljala o tome kak sam nekaj trebala čkometi.
- Ojte z menom bumo spili negde kavu pa bute mi tam spripovedala kaj vas tišti, morti vam ja morem pomoći iako sam star još uvek mogu slušati i dati kakšni dobar savjet ovak lepoj uplakanoj pucki....

Tak je lepo iznenada sresti osobu koja te razme i želi pomoći iako te ne pozna više od deset minut.


Autor priče Andrea Bosak