Pišem ti ove redove pisma iako znam da odgovor neću dobiti jer ti ne voliš pisati iako bih mogao da mi napišeš pismo od nekoliko redaka u kojem bi napisao sve što tajiš u svom srcu.
Ne znam ni sama koliko puta si već pročitao da te želim, da te trebam, da te volim, da si sve moje i da sam ja kriva što nismo zajedno. Da kriva sam jer sam te pustila da odeš jer nisi tada znao koliko te uistinu volim.
Godinama si pored mene u mojem srcu, duši i mojim mislima i ja godinama uistinu pripadam tebi, sanjam te, dozivam te, želim te i volim te a ne znam dali ti osjećaš sve to jedini moj.
tvoja ja

Znam da znaš da mi godinama nedostaješ, da mi nedostaje tvoj glas, tvoj pogled, tvoj dodir. Znam da znaš da mi nedostaje razgovor s tobom, nedostaješ mi ti moja sreća. Znam da znaš da te osjećam u svojoj blizini, u jutro, u podne i uvečer.
Znam da znaš koliko očekujem da te sretnem, da razgovaramo, da u tvom pogledu ugledam tvoju ljubav koju skrivaš o svih u svojoj blizini. Znam da mi se želiš javiti ali ne voliš pisati ali molim te pokušaj jer trebam te, trebam tvoju riječ jer znaš da želimo biti jedno pored drugog ali to još uvijek nije moguće zbog nje.