Sjedim u polumraku sobe i razmišljam o tebi, o nama, jer znam da te ne mogu voljeti, željeti iako se trudim da te zavolim.
Oprosti mi što te ponekada zovem njegovim imenom a znam koliko te to boli. Ne, ne želim da patiš, da čekaš da te zavolim jer ja voljeti ne znam i ne mogu. Ako možeš oprosti mi što te ne mogu voljeti istim žarom kao što ti voliš mene jer moje srce je u okovima kojih se nikada neće osloboditi iako se trudim.
Zaslužio si da budeš sretan jer tvoja duša je anđeoska i ne zaslužuje da pati. Možemo samo biti prijatelji jer za mene ljubav ne postoji.
Ako možeš oprosti mi, ja te ne zaslužujem.