Uz učenje sa Antonijom zaboravila je na Maju i njezinu "novu igračku", te se totalno posvetila sebi kada je Antonija otišla kući da se pripremi za školu, ali je i obećala Antoniji da je vodi u kino ako bude pažljiva na svim školski satovima.
Znala je da će je Antonija poslušati i da će ponovno zajedno pisati zadaću jer to Antoniju veseli. Prije no što se počela spremati za posao primijetila je na zidnom satu da ima dva sata vremena te je odlučila napraviti tačkrle (krumpirovo tijesto punjeno pekmezom), Sofija je obožavala kuhati i raditi slastice koje je rado nosila sa sobom i dijelila gostima u kafiću, zbog njezinih slastica su je i prozvali "kolačić".
Sofijina pokojna baka bila je kuharica pa je gledajući nju dok kuha naučila kuhati i uživati u pripremi hrane i slastica koje su većinom bile pune oraha jer za baku je orah bio nešto posebno, ali Sofija je obožavala takčktle, šufnudle i buftle, vrlo jednostavno za napraviti a fino za pojesti.
Dok se krumpir kuhao odlučila se malo čitati knjigu ali zazvonio je telefon pa je knjiga ostala zatvorena.
: Molim, Sofija pri aparatu.
. Ajde dođi kod mene molim te prije no što kreneš na posao jer bih voljela da te upoznam sa Jakovom.
- Majo draga stvarno nemam vremena evo spremam si ručak i kada to napravim krećem na posao jer ne želim da kolegica pada od umora s obzirom da znam koliko u jutarnjoj smjeni ima posla, a ako odem k tebi zaboraviti ću na vrijeme, uostalom koliko znam i ti moraš na posao.
- Jakov danas radi noćnu pa će te sigurno nazvati, razgovaraj s njim molim te i vidjeti ćeš da sam ovaj puta našla pravog.
- Drago mi je zbog tebe, oprosti moram prekinuti razgovor jer kipi mi krumpir, čujemo se kasnije, a ako ne ideš na posao navrati kod mene u kafić oko sedam sati sigurna sam da ćemo imati vremena popiti sok.
- Ah, dogovoreno mada bi bilo super da sada dođeš, ali nema veze, vidimo se.