Idemo molim te do Kustošijskog placa jer moram nešto kupiti za doma s obzirom da mama radi. - zamolila me Nataša. Naravno pristala sam jer sam imala dovoljno vremena do početka posla, a kada smo došle tamo i kupile sve naručeno krenule smo prema autobusnoj stanici za doma ali....
Andrea. Andreeeeeeeeeeeaaaaaaaaaaaaaaaa začula sam dobro poznati glas ali se nisam okrenula sve dok nisam osjetila dodir na ramenu, kada sam se okrenula ugledala sam dobro mi poznato lice
Što ti radiš ovdje? - pitala sam gledajući divne oči. Otvorio sam danas pečenjaru i molio bih te da dođeš na piće.
Oprosti ali žuri mi se moram na posao stvarno ne mogu, nemam vremena.
Nataša me tada zamolila da idem zbog nje -Ajde jedno piće te neće toliko zadržati a i sada više nisi s njim a znaš koliko se meni on sviđa i preko mene si ga i upoznala pa ti sada meni ispuni želju da ja njega gledam, možda odluči biti sa mnom sada kada nije s tobom.
Zbog Nataše sam popustila i dok smo pile piće ušla je jedna gospođa i napala me, a moj odgovor je bio ovakav
-Na tabli pečenjare piše njegovo ime a ne ime vaše kćeri on me zvao da dođem i ne idem van dok ne popijem piće, urlala je a zatim je on njoj rekao da izađe i da ne smeta nikome.
Izašla je bez riječi, a ja sam Nataši rekla da mi ta neugodnost uopće nije bila potrebna i da je mogla ići tamo bez mene.